М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

27 -р а см . 
Д ом и н анта 
п р и н ц и п и (А .У хтом ски й
б у й и ч а ¡9 2 3 й.); 
а -о лд и н ги оёцлар букувчи
м а р к а зла р и доминантлиги
(ст р и хн и н таъсир цилин-
га н д а ), 6,в,г-рецептив
м а й д о н ла р и цузгатилган-
д а доминант ликнинг
кучайииш.


тирокида юзага келади. Буларнинг барчаси бир гуруц мотонейрон- 
лар бир нечта рефлекс ёйи таркибига киришини курсатяпти. Ч .Ш ер- 
рингтон умумий охирги йул тарзини оддий воронкага ухш атган. 
Воронканинг кенг кис ми дан ахборот кириб тор цисмидан чициб 
кетади.
Марказий нерв тизимида сезувчи нейронларнинг харакатлан­
тирувчи нейрондан 5 марта куплиги умумий охирги йул тарзининг 
морфологик асоси цисобланади. Нерв, марказ билан боиш ц аъзо- 
нинг эхтиёжидан келиб чициб марказ узининг функциясини узгар- 
тириши мумкин. Нерв марказининг бу хусусиятини А. Бете «плас- 
тиклик» деб атади. Агар итни операция цилиб диафрагмага ва оёгига 
борган нервлари кесилиб алмаштириб тикилса, яъни диафрагма не- 
рвининг марказий цисми оёц нервининг периферик цисмига ва оёц 
нервини диафрагма нервининг периферик кисмига уланса, маълум 
вацт утгандан кейин диафрагма ва оёцнинг царакати тула тиклана- 
ди. Демак, диафрагма ва оёц харакатини бошкарувчи нервларнинг 
марказлари уз функцияларини улар билан борлиц аъзолар эхтиё- 
жига созладилар.


I I I - БО Б
М А Р К А ЗИ Й Н Е Р В Т И З И М И (Х У С У С И Й Ц И СМ )
М арказий нерв системаси ягона ва пухта механизм булиб ш '■ 
лайди. Ш у туфайли одатдаги физиологик шароитда турли таъ 
сирларга жавобан организм курсатадиган реакциялар хулк-ат- 
вор (юриш-туриш)нинг интеграцияланган яхлит бутун актларига 
ухш айди. Шундай цар бир актда уч компонент: 
сенсор (сезув-
чи), м от ор (щ ракат лант ирувчи)
ва 
вегетатив
компонентлар- 
ни аж ратиш мумкин. Рецепторлардан марказий нерв система- 
сига импулслар келиши сенсор компонентини таъминлайди, мо­
тор компонентни скелет мускуллари юзага чицаради ва мото- 
нейронларнинг импулслари бошцаради, вегетатив компонент 
ички аъзолар фаолиятини, томирлар диаметри, моддалар алма- 
ш инуви ва гавда туцималари функциялари холатини бопщари- 
лиш дан иборат. О рганизмнинг сенсор ва мотор функциялари 
купинча бирлаштирилиб, 
соматик функциялар
деб аталади.
М ар ка зий нерв т и зи м и н и н г ф ункцияларини т екш ириш
усуллари.
О ли б т аш лаш (экст ирпация) ва цирциб цуйиш .
Марказий 
нерв системасининг турли ци см лари олиб ташлаш (экстирпация) 
ва цирциб куйиш усуллари экспериментал-физиологик тадци- 
цотларда цадимдан цулланиб келаётган усуллардир. Улар бош 
м ия билан орца миядаги цар хил булимларнинг функционал 
ах.амияти тугрисида бир цадар маълумот беради ва уткир таж- 
рибалардан цам, хроник тажрибаларда хам кулланаверади. Шу 
усуллардан фойдаланиб, физиолог операциядан кейин марка­
зий нерв системасининг цайси функциялари йуколишини ва 
цайси функциялари сацланишини билиб олади.
М ияни кундаланггига циркиб марказий нерв системасининг 
юцорироцдаги кисмлари функцияси цам урганилади. Масалан, мар­
казий нерв системасининг п астро^аги булимларидан ажратилган 
(узунчоц мия сохасидан цирцилган) бош миянинг электр фаолли- 
гини ва ажратилган (оралик мия соцасидан цирциб цуйилган) катта 
ярим шарларни электр фаоллигини Ф.Бремер урганган.
Олиб ташлаш ва цирциб цуйиш усуллари - марказий нерв 
гизимидек мураккаб ва нозик тузилган механизмга таъсир этиш- 
нинг яоят цупол усулларидир. Экспериментатор бу усулни тад- 
биц этганда бир канча цодисаларга дуч келади, ана шу цодиса-


лар операциядан кейин кузатиладиган натижаларни б а^олаш да 
тусцинлик цилади. Дастлабки к ун л ард а операцион ж а р о ^ а т
(тукималарнинг кесилиши, яллирланиш и, оррик) марказий н е р в
тизимилинг функцияларини сусайтиради. Кейинчалик м и ян и н г 
цирцилган ёки олиб ташланган ж ой и да ямоцтуцимаси усиб, т е - 
варак-атрофдаги нерв туцимасига салбий таъсир кур сатад и . 
Масалан, к а п а ярим шарларнинг айрим цисмлари олиб таш л ан - 
ганда ямоц ^осил булиши ва ун и н г салбий таъсир курсати ш и
сабабли баъзан тутцаноц (эпилепсия) тутади.
Миянинг катта цисмларини олиб таш лаш билан бир ц аторда 
нерв марказларига махаллий (чекланган) шикает етказиш ?^ам


цулланилади. Илгари ш у мацсадца игна санчиш ёки скалпел 
уриш каби механик ш икастлар етказилади. Х^озир нерв марказ- 
ларига шикает етказиш учун мияга ингичка электродлар кири- 
тилиб, узгармас ток берилади ва ту^ималар шу тарифа электро­
лиз йули билан ем ирилади. Шунингдек, миянинг турли булак- 
лари музлатиб к^уйилади ёки термокоагуляция рш инади. Мар- 
казий нерв системасининг кичик бир цисмига ш икает етказиш 
учун, яна тапщаридан кучли физик омил аниц йуналтирилади, 
шу омил таъсирида нерв системаси емирилади.
Марказий нерв тизим ининг муайян цисмларини емириш учун 
рентген нурлари ёки ултратовуш тебранишлари бир неча кам- 
бар цалин тутам цилиниб, бир нуетага йуналтирилади. Шу мац- 
садда рентген найчалари ёки ултратовуш генераторлари ^айвон 
бош и тепасида ш ундай жойлаштириладики, улардан чицаётган 
электр нурлари ёки ултратовуш тебранишлари цувватли булиб, 
ва тор бир нуцтага йуналиб, миянинг муайян бир нуцтасида 
тупланади. Мия туцим асининг бир куб миллиметр ва ^атто ун- 
дан ^ам кичикроц булагига шу тарифа етказиш мумкин.
Ултратовуш таъсирига миелин пардалари купроц сезгир була- 
ди, шу сабабли нерв й уялари га шундай таъсир этиладики, унда 
нерв хужайралари шикастланмайди.
Марказий нерв тизим ининг аниц муайян цисмларини еми­
риш учун кучли синхроциклотрон ёрдамида олинган протон нур- 
ланиш ининг камбар тутам лари з^ам кулланилган (тутамнинг 
диаметри цилдай и нгичка булиши мумкин). Протон нурлани- 
шини маълум ж адалликда булганда тери ва суяк туцимаси ши- 
кастланмагани холда ш у нурланишга анчагина сезгир нерв туци- 
маси емирилаверади.
М иянинг турли цисмларини олиб ташлаш, нерв йулларини 
цирциб цуйиш ва айрим нерв марказларининг ёлгиз узини еми­
риш усуллари ^ай вон л ар устидаги тажрибадагина эмас, одамда 
нейрохирургия клиникасида даволаш тадбирлари сифатида хам 
фшланилади. Бундай операциянинг натижалари купинча физи­
ология учун ^ам му^им маълумотлар беради.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish