М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

С ув ва м ин ерал м о д д а ла р алм аш инуви
К а т т а ёш даги о д а м ла р организмдаги сув т ана ва знининг
75 % и н и т а ш кил ци ла д и .
Организмдаги сув мувозанати ис­
т е ъ м о л килинган ва о р ган и зм д ан чи^ариб ю борилган сувлар


мшуюри тенглиги билан таъминланади. Бир суткада сувга б у л га н
эхтиёж 1 кг тана вазнига нисбатан олинганда 21-43 мл/кг (у р т а - 
ча 2400 мл) га тент булиб, ичилган (уртача 1200 мл), овцат т а р - 
кибида тушган (уртача 900 мл) ва модда алмашинуви н ати ж аси - 
да хосил булган (эндоген сув 300 мл) сувлар хисобига к о п л а н а - 
ди. Худци шунча миедордаги ш унча сув - сийдик (1400 м л), кал 
(100 мл) таркибида ва тана ю засидан ^амда нафас й у лл ари д ан
(900 мл) бугланиш хисобига организм дан чицариб ю б о ри л ад и .
Сувга булган эхтиёж овкатланиш тарзига борлиц. А сосан к ар - 
бонсув ва ёр моддалари билан озуцаланиб, №С1 ни кам и с т е ъ - 
мол цилинса сувга булагн эхтиёж катта булмайди. О цсилга б о й
моддалар билан овцатланганда ва тузни куп истеъмол ц и л ган д а 
сувга булган эхтиёж ортади, чунки сув осмотик фаол м о д д ал ар - 
ни (мочевина ва минерал ионлар) экскреция цилиш учун з а р у р - 
дир. Организмга сувнинг кам туш иш и ёки уни куп м и л о р д а
чикариб юборилиши дегидратацияга олиб келади ва бу ^ о л а т
цоннинг цуюцланиши натижасида гемодинамиканинг б у зи л и - 
шига сабаб булади. Организмда сувн ин г тана вазнига н и с б а тан
20 % етишмаслиги улимга олиб келади. Организмга с у в н и н г 
ортицча тушиши унинг организмдан ажралишини камайиш и су в
интоксикациясини келтириб чицаради. Сув и нтоксикациясида 
осмолярликнинг камайишини нерв охирлари ва м арказлари се - 
зади ва ^атто томир тортишиши х.олати хам келиб чициши м у м - 
кин.
Организмда сув ва минерал и онлари алмашинуви б и р -б и р и - 
га борлик; булиб, ^ужайра ичи ва таш ида осмотик б о си м н и н г 
нисбий доимийлигини сацлаш учун зарур. Дужайра и ч и д а ва 
ташцарисида 
К +, Са2* ва бошца ионларнинг ионларнинг цон- 
центрацияси маълум даражада булгандагина физиологик ж а р а - 
ёнлар (цузгалиш, кузралишнинг си н ап гик узатилиши, м у с к у л - 
лар цисцариши) амалга ош ирилиш и мумкин. Бу ионлар б а р ч а - 
лари овцат таркибида организмга туш иш и зарур.
В ит ам инлар.
Одам ва ^ай вон ларни н г овцатланиши у ч у н
зарур булиб, оцсил, ёр, углеводларга ёки уларнинг п арч ал ан и ш
мах.сулогларша кирмайдиган кимёвий табиати жи^атдан >^ар х и л
органик бирикмаларни 
вит аминлар да
б аташади. Улар о р ган и з- 
мнинг усишига, модда алмаш инувига ва организмнинг ф и з и о ­
логик ^олатига кучли ва бир цадар специфик таъсир кур сатад и . 
Витаминлар организмда ^ар хил каталитик функцияларни у тай - 
ди ва бошца озука моддаларга нисбатан жуда оз керак б у л а д и . 
Овцат билан муайян витамин ё бутунлай ^осил булмайди, ё кам


хосил булиб, ф изиологик эхтиёжларни цондиришга кифоя цил- 
майди. Асосан усим ликлар витаминлар манбаи цисобланади, 
усимликларда витам инлар ёки организмда витаминларга айла- 
нувчи моддалар, яъни 
провитаминлар
синтезланади. Одам овц- 
ат билан усимлик ёки хайвон витаминларини олиб туради. Дай- 
вонлардан олинадиган масаллицларда витаминлар борлигига 
сабаб шуки, овцат билан истеъмол цилинадиган ёки провита- 
минлардан синтезланадиган витаминлар цайвонларнинг баъзи 
аъзоларида тупланиш и мумкин.
Одам 16-18 витам и нга мухтож. Уларнинг куп цисмини орга­
низм овцат билан оли б туриши зарур. Баъзи витаминлар ичак 
микрофлорасида синтезланади ва сурилади, шу сабабли улар 
цатто овцатда булмаганда цам, бу витаминларнинг камлиги орга- 
низмга сезилмайди.
Турли витам инларнинг кимёвий тузилиши ва биологик таъ- 
сири цар хил. В итаминларнинг бу цисми организмда 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish