М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Воситасиз калориметрияда
- организмдан ажралиб чицаёт- 
ган иссицлик бевосита ан и ^ан ад и . Бунинг учун текширувчи 
(одам ёки ^айвон) ма^сус герметик камерага киритилади. Ка­
мера орцали цувурда сув утказилган булиб, ш у сувнинг иссиц- 
лик сигими, маълум вацт бирлигида утган сув мивдори, каме­
рага кираётган ва ундан чицаётган сувнинг хароратини ^исобга 
олган ^олда текш ирилувчидан аж ралган исси ц лик мицдори 
^исоблаб топилади.
Воситали калориметрияда-
маълум бир вацт оралигида ис- 
теъмол цилинган 0
2
ва ажралиб чицаётган С О , газини аницлаш 
орцали организмдаги энергетик сарф хи соблаб топилади. Чун- 
ки энергия ажралиши асосан организмдаги оксидланиш жараё- 
нига боглицдир. Ш унинг учун ^ам газ алмаш инувини урганиш


ор^али организмдаги энергетик сарфни ан ш у тш мумкин. Дуг- 
лас-Холдейин усули энг кенг тар^алган воситали калориметрик 
усулдир. Бу усул буйича 10-15минут давомида текширилувчи 
махсус мослама ёрдамида атмосфера ^авосидан нафас олиб Дуг­
лас копчасига нафас чи^аради. Шу ^опчадаги ^аво таркибида'’и 
0
2
ва С 0
2
газларининг мицдори фоизларда аншуганади. М уай ::' 
вак^г
ичида аж ралиб чиодан С 0
2
ни сарфланган 0
2
га нисбати 
нафас коэф фициент ига
к;араб организмда оксидланаётган мод- 
дани а н и ^ а ш мумкин. О^сил оксидланганда нафас коэфициен- 
ти 0,8 га, ёвлар оксидланганда 0,7 га, карбонсувлар оксидлан­
ганда 1,0га тенг булади. Нафас коэфициентининг з$ар бир ций- 
матига 
кислороднинг калорик эквиваленты
мос келади. Орга­
низм 
1
литр кислород сарфлаганда ажралиб чицадиган энергия 
мивдорига кислороднинг калорик эквивалента деб айтилади. 
Кислороднинг калорик эквивалента катталиги муайян пайтда 
оксидланаётган модданинг турига богли^, агар карбонсувлар 
оксидланаётган булса 21 кДж (5 ккал)га, оцсил оксидланганда- 
18,7кДж (4,5 ккал)га ва ёг оксидланганда-19,8кДж (4,7ккал)га 
тенг булади.
А сосий а лм а ш и н ув.
Энергия алмашинуви жадаллиги турли 
омиллар таъсирида узгариб туради. Ш унинг учун ^ам ^ар хил 
одамлардаги энергия алмашинувини солиштириш учун асосий 
алмаш инув-деган улчов, катталик цабул ^илишган. 
Асосий ал­
машинув
-д е б тийрак организмнинг физиологик тинч ^олатда 
турган ^олатдаги энергетик сарфига айтилади.
Ф изиолог ик тинч ^олатга ^уйидагилар киради:
1)Комферт ^арорат (18-20° иссшушк), бунда инсон совкот- 
майди ва исиб ^ам кетмайди; 
2
) ётган ^олатда (жисмоний тинч- 
лик, лекин у^лам аслиги керак); 3) Эмоционал тинч ^олат, чун- 
ки эмоционал стресс ^олатда метаболизм кучайиб кетади; 4) 
На^орда, яъни охирги марта ов^атланганидан 12-16 соат утган- 
дан сунг.
Асосий алмаш инув катталиги жинсга, ёшга, буй узунлигига 
ва тана вазнига борлик. Уртача ёшда, буй узунлиги ва вазнга 
зга булган эркакларнинг асосий алмашинуви катталиги 
1
кг ваз­
нига 
1
соатда 
1
ккалорияга тенг, бу уртача 1700 ккал ни ташкил 
цилади. А ёлларда бу курсаткич эркакларга нисбатан 10% кам, 
болаларда эса катта ёшдагиларга нисбатан юкори.
Ю за цоидаси.
Асосий алмашинув катталиги 1 кг тана вазни­
га нисбатан олинганда сут эмизувчиларда кескин фарц цилади: 
^айвон 
1
$анча кичик булса унда асосий алмашинув шунча кагта.


[■ар модда алмашинув жадаллиги 
1
м 
2
тана ю засига нисбатан 
[инса, улардаги фарц унча катта булмайди. М акс Рубнер 1868 
1
ли энергия сарфи (алмашинув жадаллиги) тана ю заси катта- 
п'и тугри пропорционал эканлигини аницпади. Т ан а юзаси 
нча катта булса, организмда иссицлик йуцотиш ш унча юцори 
;лади, натижада йуцотилган исси
1
утикни коплаш учун организм 
;прок; иссицлик ишлаб чицара бошлайди. О дам ларда асосий 
машинувнинг тана ю засига булган нисбати д еяр л и тургун 
шатда булади. Чунки иссицлик ажралиши 1м2та н а ю засига 
¡59-5234 кДж (850-1250 ккал) ни ташкил цилади.
Тана юзасини аницлашда куйидаги формуладан ф ойдалани- 
ди:
Л=К т
бу ерда т-тананинг кг лардаги массасини, К-константа. одам- 
рда 12,3 га тенг.
Дюбуа формуласи ёрдамида яна цам ани
1
ф о ц хулосага ке­
пи мумкин.
[^и'О,0-425 н0,725
бу ерда XV -тананинг кг лардаги массаси, Н-буй узунлиги(см
рда).
Юза кои д ас и цам нисбий тугри хисобланади, чунки тана юза-
бир хил булса икки киш ида метаболизм ж адаллиги цар хил 
лиш и мумкин. Бундай булиш ига нерв, эндокрин ва боищ а ти- 
мларнинг цолати сабаб булиш и мумкин.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish