М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet189/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

В и т а м и н В ¡(рибофлавин).
Ов^атда витамин В— 2булмаса ёш 
^айвонлар усиш дан тухтайди, териси ва кузи зарарланади. Бу ви­
тамин флавин билан беш атомли спирт - риботор бирикмаси булиб 
рибофлавин
деб аталади. У масаллшутардан кимёвий жихатдан тоза 
^олда аж ратиб олинган ва синтез цилинган. Рибофлавин препарат- 
лари витамин В— 2 сиз овцат билан боцилаётган г;айвонларнинг 
буйини устиради.
Рибофлавин осон оксидлана ва цайтарила олади, лекин унинг 
оксидланиш-цайтарилиш хиссаларини цайтариш осон. Рибофлавин- 
нинг фосфат эфири оксидланиш-цайтарилиш жараёнларида иигги- 
рок этувчи бир неча ферментнинг коферменти таркибига киради. 
Варбург ачитцида топтан 
са р щ нафас ферменты;
камида 13 хил 
аминокислотанинг оксидланишда цатнашадиган фермент -
ами-
нокислоталар оксидазаси,
дегидратация 
1
^л у в ч и ферментлар -
диафораза
ва 
цитохромредуктаза,
пуринларнинг оксидланиши- 
ни катализловчи 
ксантиноксидаза,
алдегидларнинг оксидланиши- 
га ёрдам берувчи ферментлар, жумладан 
гликооксидаза
шундай 
флавинли ферментларга киради.
Х^айвон организми рибофлавинни синтезламайди, шу сабабли 
у овцат билан кириб туриши зарур. Организмда бу витамин заз^и- 
раси куп эмас, чунки витамин организмга овцат билан цанча куп 
кирса, уш анча куп чициб кетади. Бола эмизадиган аёллар ва з^ай- 
вонларда овцат билан истеъмол цилинган рибофлавин сутга утиб, 
наслнинг бу витаминга эхтиёжини цондиради. Одамгабир суткада 

мг
чамаси рибофлавин зарур.
Рибофлавин ачищ и, помидор, исмалоц, карам, ралласимошщ? 
донида, з^айвонларнинг баъзи аъзолари (буйрак, жигар, мия)да ва 
тухумда куп булади.
Рибофлавин з^айвон ва усимлик ту^ш аларида кенг тарцалгани 
сабабли, одамда рибофлавин авитаминози жуда кам учрайди. Бу 
авитаминозда одамнинг лаб шиллиц пардаси яллигланади, ёрила- 
ди ва пуст билан цопланади. Шунингдек тери ва куз мугуз пардаси 
зарарланади, бу парда цаттиц яллигланса, хира тортиши (кузга оц 
тушиши) мумкин.
А н т и щ л л а г р и к омил (никот инамид- вит амин РР).
Никотин 
кислота ва унинг амиди витамин хисобланади, овцатда бу витамин 
булмаса, одамда 
пеллагра
деган огиркасаллик руй беради. Шунинг


учун бу модцалар витамин РР (pellagra preventive-пеллагранинг ол- 
дини олувчи сузидан) деб аталади. Пеллагра булган одамда “учта 
Д ” кузатилади - номи Д харфидан бошланувчи 3 та симптом: 
дер­
матит -
терининг зарарланиши, 
диарея -
ич кетиши ва 
деменция
- психика бузулиши:
Пеллагра кичик дозадаги никотин кислотаси ёки унинг ^осил- 
лари билан даволаб тузатилади, буларнинг ичида ф а о л р о т - ни- 
котинамиддир.
Никотинамид иккита му^им коэнзим таркибига киргани учун, 
модда алмашинувининг куп жараёнларида иштирок этади. Угле- 
водлар парчаланганда оксидланиш-цайтарилиш жараёнларида руй 
берувчи 40 га яцин кимёвий реакцияларини коэнзимлар катализ- 
лайди.
Куп сутэмизувчилар организмида никотин кислота билан ни­
котинамид триптофандан синтезланиши мумкин. Ш унинг учун 
витамин РР сиз, леккин триптофанга бой оцсиллар истеъмол цилиб 
турилганда пеллагра белгилари пайдо булмайди.
Вит амин В 6(пиридоксин).
Витамин В6бир-бирига яцин вита», 
минлар гурухидир. Улардан организмга купроц а^амиятлиси - пи- 
ридоксиндир, бу витамин организмда пиридоксалфосфатга айла- 
нади; пиридоксалфосфат эса бир цанча ферментларнинг фаол гу- 
ру^идир.
А.Е.Браунштейн ва боцщаларнинг курсатишича, пиридоксин 
^осилалари аминокислоталар алмашинувида иштирок этади: амин 
гуру^ини бир аминокислотадан иккинчисига утказади (цайта амин- 
ланиш реакцияси) ва аминокислоталарни декарбоксиллайди. Бун- 
дан ташкари, пиридоксин яна бир гуру^ сулфгидрил гурухларини 
утказишда ва eF алмашинувида (хусусан туйинмаган кислоталар 
алмашинувида) цатнашади.
Дай вон овцатида пиридоксин булмаганда териси яллирланган 
(дерматид), цон таркиби узгарган (анемия пайдо булган ва лимфо- 
цитлар камайган) ва талваса тутган. Одамдаги пиридоксин авита- 
минози кузатилгани хацида айрим маълумотлар бор; Айни вактда 
анемия пайдо булган лиги ва талваса тутганлиги цайд цилинган.
Пиридоксин ичак бакгерияларида синтезланади. Ш унинг учун 
бу витамин овцатда булмаса хам, одам унга эхгиёж сезмайди. Аммо 
ичак бактерияларининг ривожланиши замонавий кучли антибио- 
тиклар билан тухтатилган булса, пиридоксин авитаминози пайдо 
булиши мумкин.
Одамга бир суткада царийб 2-3 
мг
пиридоксин зарур. Ачи- 
тци, жигар, буйрак, мускуллар витамин В6га бой.



Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish