М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

1(0)
0
а р
0
11(A)
А
Р
А
III (В)
В
а
В
IV (АВ)
АВ
АВ
И, III, IV цон гуру^ига эга одам плазмасида эритроцит ва туци- 
малардан аж ралиб чиццан ан тиагглю тининлар мавжуд, улар 
агглютиногенлар каби А ва В ^арфлари билан белгиланади.
Жадвалдан куриниб турибдики, 1-гуру>^ зардоби II, III, IV 
гурух эритроцитлари билан, II гурух. зардоби III, IV гуру^ эрит- 
роцитлари билан, III гурух зардоби - II, IV гуру>^ эритроцитла­
ри билан аралаш ганда агглютинация сод и р булар экан.
Демак 1-гуру^ барча гуру^даги цонлар билан мос келар экан, 
шунинг учун кони I г урух булган одам 
универсал донор
деб атала-


ди. IV гурух кони эритроцитлари эса кз'йилган кон агглютинин- 
лари билан агглю тинацияга учрамайди, шунинг учун бундай кон 
гурухига эта булган одам 
универсал реципиент
деб аталади.
}{ар х и л цои гуру^ларининг м ос келиш и
зардоб
гурухи
Эритроцит ГУРУ^И
КО)
II (А)
Ш (В)
IV (АВ)
Тар
+
+
+
11(3
-
-
+
+
Ша
-
+
-
+
IV-
-
-
-
-
илова: « > » - агглю т ииацияпинг ворлиги. «-» - агглютинации й щ т ги.
Крн цуйилганда донор ^они таркибидаги агглютининлар ва 
гемолизинларни ^и собга олмаслик сабаби нимада? Бунга сабаб 
оз микдорда (200-300 мл) цон ^уйилганда донор ^они таркиби­
даги агглютинин ва гемолизлар реципиент ^онида (2500-2800 
мл) суюлиб кетади ва плазмадаги антиагглютининлар билан би- 
рикади, зритроцитларни ёпиштириб куйиш учун эса унинг мик- 
дори камлик кил ад и.
Инсон куп цон йу^отганда, унга фа^ат бир хил гуруддаги кон 
Куйилиши зарур, чунки донор конидаги агглютинин ва гемоли- 
зинлар ми^дори куп булганда, реципиент эритроцитларини аг- 
лютинация килиги учун етарли булиб ^олиши мумкин.
Айрим пайтда, кон ь^йилишидан сунгги асоратлар келиб чи- 
кишига кон гуру^и ни н г нотурри а н и ^ ан ган л и ги сабаб булиши 
мумкин. >^озирги пайтда А ва В агглютиногенларнинг бир неча 
турлари бор эканлиги ани^ланган. ( А ^ А ^ А ^ а >ук., В ГВ 2,В3 ва 
^.к.) А гглю тиногеннинг тартиб разами цанча куп булса унинг 
антигенлик хоссаси шунча кам булади. Натижада кон гурухи 
аникутнаётган п ай тда хатоликка йул ^уйиб мос келмайдиган 
конни ^уйиб ^уйиш мумкин. I гуру^ ^они эритроцитлар мемб- 
ранасида Н антиген борлиги аникланган. II, III, IV гуру^ли одам 
конида х,ам бу ан ти ген яширин детерминат сифатида учрайди. 
II ва IV гурухига эга булган одамлар ьрнида анти-Н-антитела 
мавжуд. Ш унинг учун I гуру^ конини бопща гурухдаги одам- 
ларга ^уйилганда гемотрансфузион асоратлар келиб чи^иши 
табиий. Ш унинг учун ^ам хозирги пайтда фа^ат бир хил гурух- 
даги ^онларни к^й и ш тавсия этилади.
Резус сист ем а.
1940 йили К.Ландштейнер ва А.Винерлар то- 
монидан макаки-резус маймуни к;онида антиген ан и ^ан ган , уни


резус-фактор
деб аташди. Бу антиген ок ирцли одамларнинг 85% 
Конида 
учрайди. Айрим халкларда, масалан: эвенлар конида 100% 
резус-фактор учрайди. К^онида резус-фактор мавжуд одамлар ре- 
зус- мусбат, бу фактор йук одамлар резус-манфий деб номлан- 
ган. Резус-фактор 40 дан ортик антигенлардан тузилган мураккаб 
тизимдир. Ангигенлик хоссаси энг юкори булган D-тип (85% ) 
антиген учрайди. Бундан ташцари, резус антигеннинг цуйидаги 
типлари: С, Е, d, с, е мавжуд, уларнинг антигенлик хоссаси паст. 
Австралиялик аборигенлар конида резус антигеннинг ^еч бир тури 
учрамайди. Резус тизимнинг ABO тизим идан фарки плазмада 
тутма антирезус агглютининнинг булмаслигидир. Агар резус-му с- 
бат донор цони резус манфий реципиентга куйилса, реципиент 
Конида 
резус факторга царши-антирезус аглю тинин хосил була- 
ди. Резус-мусбат ком резус-манфий одамга иккинчи марта куй­
илса эритроцитлар агглютинацияга учрайди, яъни резус-келиш - 
мовчилиги келиб чикади. Шунинг учун ^ам резус манфий кон 
резус-манфий одамга ва резус-мусбат цон резус мусбат одамга 
Куйилиши зарур. Резус келишмовчилик ^омиладорликда хам ке­
либ чикиши мумкин. Агар аёл резус-манфий конга эга булса, томи­
ла кони резус-мусбат булса, ^омила конидан резус агглютиноген- 
лар она конига утиб унда антирезус аглю тинин ишлаб чикишини 
чапайдо цилади. ^омиладан эритроцитларнинг куп мицдорда она 
Конига 
тушиши туррук пайтида содир булади. Ш унинг учун хам 
биринчи ^омиладорлик яхши тугаланниш и мумкин. Кейинги 
^омиладорликда эса она конидаги антирезус аглютинин йулдош 
тусигидан утиб бола конига тушиши, унинг туцима ва эритро- 
цитларини емириши мумкин. Натижада ^омила ^алок булиши ёки 
чацалоц ofhp гемолитик анемия билан турилиши мумкин.
Г ематологлар эритроцитларда куйидаги антиген тизимлар мав- 
жудлигини эътироф киладилар: ABO, Rh, M NSs, Р, Лютеран (LU), 
Келл-Келлано (Кк), Люис (Le), Даффи (Fy), ва К ид (J
k
). Булардан 
ABO ва Rh тизимлар кон куйишда катта а^ам иятга зга.
Лейкоцитларда >;ам 90 дан ортик антигенлар бор. Лейкоцит- 
лар гранспланитацион иммунитетда катта а^амиятга эга булган 
гистологик мос келиш антигенини саклайди.
К^он куйиш иммунологик мураккаб ж араён ^исобланади. 
Шунинг учун хам 25% дан куп кон йукотгандагина, бутун конни 
Куйиш тавсия килинади. Бошка холларда эса заруратга караб ма­
салан, анемияда эритроцитар масса, тромбоцитопенияда тромбо- 
цитар масса, хар хил юкумли касалликларда, септик ^олатда гра- 
нулоциглар куйилиши мацсадга мувофиц-


VI - БО Б

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish