М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Баллист окардиогаф ия.
Коринчалардан цон шиддат билан 
отилиб чикиши ва уни йирик цон-томирлар буйлаб царакати, 
тананинг тебранишига олиб келади. Гуёки тубдан уц отилганда, 
укнинг олдинга харакати, куролни эса орцага силжишини эсла- 
тади (баллисто - уцнинг отилиш и). Баллистокардиография усу- 
ли билан ёзиб олинган эгри чизиц у зига хос булиб, юрак ф аоли- 
яти билан боглиц. БКГ ёзиб олиш бир неча усуллари цуллани- 
лади.
Динамокардиография.
Ю рак фаолиятининг механик узга- 
ришларини ёзиб олиш усулларидан бири булиб цисобланади. 
Бу усулни Е.Б.Бабский хамкасблари банан ишлаб чиккан. Ю рак- 
нинг кукрак кафасидаги ^аракати ва цонни цон-томирларда сил- 
жиши натижасида, одам ётган ж ойда нисбатан кукрак каф аси
огирлик марказини узгаришини ёзиб олиш усули. Текш ирилув- 
чи махсус узаткич урнатилган столга ётцизилади. У загкич м е ­
ханик тебранишларни электрик тебраниш ларга айлантириб бе- 
ради. Узаткич текширилувчининг кукрак кафаси остига урн а- 
тилади. Тана огирлик марказининг узгариши махсус эгри чи- 
зикларда ифодаланади ва юрак циклининг барча фазаларини акс 
эттиради. Булмачалар систоласи, цоринчалар таранглашиш даври 
ва цонни хайдаши, протодиастолик давр, коринчаларнинг б у ш а ­
шиши ва цон билан тулиш даврларини ифодалайди.
Эхокардиография
(Эхо 
КГ). 
У лтра товуш ёрдамида ю рак- 
нинг механик фаолияти ва тузилиш ини кайд цилиш усули. Б у н ­
д а ултра товуш, юцори частотали (2,25-3 м Гц гача) ш аклид а 
одам танаси орцали утиб, асбоб ёрдам ида кабул цилинади. Э хо- 
сигнал осциллограф экранида куринади ёки фотопленкага ёзи б
олинади. Юрак цикли фазаларида унинг механик активлигини 
бацолаш учун ЭхоКГ' доимо ЭКГ биан бир вацтда ёзиб олинади.
Ю рак ишлаган вактда хар хил товуш лар цосил булади, бу 
товушларни 
ю р а к т онлари
деб аталади. Аускултация усули б и ­
лан кукрак цафасининг чап том онидан 
2
та тонни эшитиш м ум - 
кин. I тон (систолик) ва II тон (диастолик). Бу тонларнинг цоси л 
булиш механизмлари ю кор ид а айтиб утилди. Тонларни эш итиш - 
да бир- биридан фарци шуки: б иринчи тон систола вактида х оси л 
булади, иккинчи тон диастоланинг бошланишида цосил б у л а ­
ди. Биринчи тон буряток; эшгггилади, лекин давомийроц, и к ­
кинчи тон эса жарангли лекин цисца давом этади. Биринчи тон


билан иккинчи тон орасидаги пауза, иккинчи тон билан кейиги 
биринчи тон оарсидаги паузадан ^ис^арок; булади.
Электрон аппаратларни ^уллаш ёрдамида юрак тонларини 
урганиш янада осонлаш ади. Бунинг учун кукрак ^афасини юрак 
жойлашган со^аси га кучайтиргичларга уланган махсус микро­
фон улаб куйилса, ю рак тонларини ^айд к;илиш мумкин булади. 
Езиб олинган эгри ч и зи ^ 
фонокардиограмма
деб аталади. Усул- 
ни узи эса 
ф онокардиограф ия
( ФКГ ) деб аталади. ФКГ да 1 ва 
2 тондан таищари яна 3 ва 4 тонларни ^ам ёзиб олиш мумкин.(- 
раем).
Ю рак ф а о л и я т и н и н г боищариш м еханизм лари.
Организ- 
мни узгарувчан табиатига мослашуви юрак фаолиятида узгариш- 
ларни келтириб чи^аради ва у бир ^атор боищарув механизмлар 
^исобига амалга ош ирилади. Бу механизмларнинг бир ф
1
сми 
юракнинг узида ж ойлаш ган - юрак ичи, интракардиал бош^а- 
рилиш механизмлари. Буларга: ^ужайра ичи боищариш меха­
низмлари, ^уж айралараро бошкариш механизмлари ва юрак ичи 
периферик реф лекслари киради. Иккинчи гурух бошкариш ме- 
ханизмларига эса ю ракдан ташкари (экстракардиал) механизм­
лар киради. Буларга: нерв ва гуморал бошцарув механизмлар 
киради.
Ю рак ичи бош ц арув м еханизм лари.
Дужайра ичи бошцарув 
механизмлари: Э лектрон микроскоп ёрдамида юрак мускулла- 
ри текшириб курилганда улар ало^ида миоцитлардан ташкил 
топганлиги ва бир бири билан кундаланг дисклар билан борлан- 
ганлиги аникуганган. Х ар бир миоцитда оцсил синтезини бошк;- 
арувчи механизмлар булиб, уни тузилиши ва вазифасини са^- 
лаб туради. О ксиллар синтези ауторегулятор йул билан боцл^а- 
рилади.
Юрак зури^иш иш билан ишласа (доимий жисмоний иш ёки 
машк) миокарднинг ^исцартирувчи ва тузилиш ини таъминлов- 
чи оксиллар синтези кучаяди. Бу эса миокарднинг 
ишчи (физио­
логик) гиперт роф ияси
деб аталади.
Юрак мускулларининг ^ис^арувчанлиги, толаларининг ту- 
зилишига ва толаларнинг узунлиги ^амда саркомернинг таранг- 
лигига боглиц. Ю рак миокардининг ^иск^ариш кучи уз-узини 
бошк;арувчи икки механизм га б о г л и ^ о л д а амалга ошади: гете­
рометрик ва гом еом етрик йуллар билан. Юрак мускули толала­
рининг ^ис^ариш кучи, уларнинг ^ис^ара бошлашдан олдинги 
узунлигига борли^. Бу богланишни О.Франк ва Е.Старлинг таъ-


рифлаб берганлар ва бу холат 
«Юрак цонуни»
ёки «Франк-Стар­
линг цонуни» деб аталади. Юрак м иоцитлари диастола вацтида 
канчалик куп чузилса, юракка шунча куп цон келади. ^ а р бир 
м иоф ибриллалар ичидаги актин и п л а р и м и озин ипларидан 
купроц сурилиб узоклашади, уз навбатида цушимча куприкча- 
лар сони ортади ва юракнинг цисцариш кучи ушанча ортади. 
Шу сабабларга кура юракка веноз тизим орцали цанча цон кел- 
са, шунча м и л о р д а артериал тизимга чицариб юборилади. Юрак 
фаолиятининг миоген йул билан ш ундай бошцарилиши гетеро­
метрик 
бошцарилиш механизмы
деб аталад и (мускул толаси- 
нинг узунлигини з^ар хиллиги).
Гомеометрик бошцариш механизми сарком ер узунлигининг 
узгариши билан бояланган эмас. Биологик фаол моддалар (ка- 
техоламинлар)нинг мускуллар м етаболизм ига ва унда энергия 
ажратилишига бевосита таъсирига асосланган.
Адреналин ва норадреналин, Са ++ и онларини ХП вацтида 
киришини кучайтиради ва юрак цисцариш ларини кучайтиради.
Чап цоринчадан конни аортага чициши цийинлашганда, юрак 
цисцаришлари кучи маълум чегараларгача кучаяди (Анреп эф­
фекта).
У%ужайралараро бошцарув м е х а н и зм и .
М иокард ^ужайра- 
ларини бириктириб турувчи оралик д и склар турлича тузилган. 
Айрим оралиц дисклар фа кат механик вазиф ани, баъзилари кар- 
диомиоцитларга керакли моддаларни таш и ш , боцщалари эса 
нексуслар - цузралишларни ^ужайрадан ^уж айрага утказади. 
^ужайралараро муносабатларнинг бузилиш и юрак мускуллари- 
нинг асинхрон цисцаришига ва юрак аритм ияларига олиб кела­
ди. Фацат кардиомиоцитлар уртасидаги муносабатлар эмас, бал­
ки миоцитлар ва бириктирувчи туцима ^уж айралари орасидаги 
муносабатлар юрак фаолияти учун катта а^ам и ятга эга. Бирик­
тирувчи ^уж айралар миоцитлар учун ф ацат таянч тизилмасини 
эмас, балки улар, миоцитларга нисбатан троф ик вазифани хам ба- 
жаради. Бу 
креатор
муносабат дейилади.
Ю рак и ч и периф ерии рефлекслари.
Ю ракнинг узида пери- 
ферик рефлекслар мавжуд. Бу рефлексларнинг ёйи МНСда эмас, 
балки миокард ичидаги интрамуралтугунларда уланади(44-расм).
Юрак ичи бошцариш мустацил автоном булишига царамай, 
мураккаб м арказий бошцарилиш м ер ар х и яси га буй сунади. 
Ю ракнинг хусусий нерв бошцарилиши метасим патик нерв сис- 
темаси томонидан амалга оширилади. М етасим патик нерв сис-


темаси муста^ил рефлектор фаолият курсатиш учун т у л щ нерв 
элементларидан иборатдир: сезувчи нейрон, орали^ нейрон ва 
^аракатлантирувчи нейронлар.
Ю ракдаги сенсор нейронлар фа^ат юрак ичи боищарилиш 
механизмида иш тирок этадилар. Уларнинг аксонлари адашган 
ва симпатик нерв ор^али МНС говори кисмларига етади. Юрак- 
нинг метасимпатик нерв системаси вазифаси и с с и д а н л и ^ай- 
вонлар ю рагини кучириб утказганда (трансплантация) я ^ о л
намоён булади. Ю ракни боищарувчи нервлар дегенерацияга 
учрагандан сун г ^ам юраги трансплантация ^илкнган одамлар- 
да ^он айланиш и жисмоний зурик;ишда деярли 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish