М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet143/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

(ён ш ох капиллярлар)
ва венулаларда тугайди.
Функционал ж и^атдан эса уч гипдаги капиллярлар фарьда- 
нади: соматик, висцерал ва синусоид.
Соматик капиллярлар
деворлари эндотелий ва базал к^ават- 
лари узлуксиз ж ойлаш ган. Улар йирик о^сил молекулаларини 
утказмайди. Сув ва унда эриган минерал моддаларни осон утка- 
зади. Бу типдаги капиллярлар: терида, скелет ва силли^ мускул- 
ларда бош мия ярим шарларининг пустлогида учрайди.


Висцерал т ипдаги капиллярлар
деворида «дарчалари» булиб, 
шира чицарувчи ва куп м и л о р д а сув ва ун да эриган моддалар- 
ни сурувчи ёки макромолекулаларни тез транспорт цилувчи (буй- 
рак, цазм канали, эндокрин безлар) аъзоларда булади.
Синусоид т ипидаги капиллярлар
буш лирининг катгалиги, эн- 
дотелиал цаватнинг узунлиги, цисман базал цаватини йуц були- 
ши билан фарцланади. Бу капиллярлар суяк кум иги, жигар, та- 
лоцда куп. У ларнинг деворлари орцали микромолекулалар ва 
шаклли элементлар осон утади.
Капиллярларнинг асосий вазифаси: тран скап илляр алмаши- 
нув жараёнларини амалга ошириш, цуж айраларни пластик ва 
энергетик мацсулотлар билан таъминлаш ва метаболизм мацсу- 
лотларини чицариб ташлашдан иборат. Бу ж араёнларни амалга 
ошириш учун баъзи шароитлар: капиллярларда цон оциш тез- 
лиги, гидростатик ва онкотик босим катталиги, капиллярлар де- 
ворининг утказувчанлиги, туцимани х.ажм бирлигида перфузи- 
яланиши, капиллярлар мицдори.
Бир сутка давомида капиллярлар тури орцали 8000-9000 л 
цон утади. Ундан капиллярлар деворлари орцали 
2 0
л суюцлик 
филтрланади, 18 л эса цайта цонга сурилади. Л им ф а томирлари 
орцали 
2
л суюцлик оциб утади.
Веналарда цон айланиш и.
Веноз систем а посткапилляр ве- 
нулалардан бошланади. 
C
h f h m
типидаги том и рлар булиб, юцори 
чузилувчанлик ва паст эластикликка эга, м айд а веналар, дарво- 
за венаси ва ковак веналардан ташцари, купчилик веналарни 
ички юзасида клапанлари булади. Клапанлар кон ни юракка цараб 
царакатини таъминлаб, орцага царакатланиш ига йул цуймайди. 
Веналарга организмдаги коннинг 70-80% сигади.
Одам веналаридаги босимни унинг ичи га игна киритиб (би­
лак венасига) игнани монометр билан улаб аницлаш мумкин. 
Кукрак цафасидан ташцарида жойлашган веналарда босим 5-9 
мм сим. устунига тенг. Вена пулей деб, бир ю рак цикли вацтида 
веналарда босимни ва цажмни узгариш ига айтилади. Кичик ва 
уртача диаметрдаги томирларда вена том ирлари ни н г пулей 
булмайди. Вена пулсини фа цат юрак яцинидаги v.jugularis да 
цайд цилиш усули 
флебография
деб аталади.
Флебограммада учта тишчалар аж ратилади: а, с, ва v. а-тиш 
унг булмача систоласига турри келади. Б улм ачалар систоласи 
вацтида ковак веналарнинг цуйилаётган ж ой и даги халцасимон 
мускуллари цисцариб, цонни булмачага оциш и вацтинча тухтай- 
ди. Булмачалар б^ш аш а бошлагач цон булм ачаларга туша бош-


лайди, вена босими яна пасаяди. Уйцу артериясининг тебра- 
нишлари уни ёнида жойлашаган буйинтурук венасини тебрата- 
ди ва с тиш ни цосил цилади. Босим киска муддатда кутарилиб, 
яна туша бошлайди. Булмачалар кол билан тулиб, ундаги босим 
яна ортади натижада цон димланиб, вена томирлари чузила; и. 
Бу вацтда узунчоц тиш (у) пайдо булади.
Томирларда цон ^аракш пиш ш г Гюшкарилиши.
Танадаги ^ар 
бир аъзо нормал цон билан таъминлангандагина самарали иш- 
лай олади. Аъзоларни иш цобилиятиниш узгариши унда цон ай- 
ланишини ^ам узгартиради. К^он айланишининг бошкарилиши 
цоннинг м инутлик ^ажмини узгариши ва регионал цон-томир- 
ларини курсатадиган царшилиги ^нсобига амалга оширилади. 
Кон айланиш ининг бошцарилиши шаргли равишда иккига - ма- 
халлий ва марказий нейрогуморал механизмларга булинади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish