М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Юрак цикли ва боскичлари
К орипчалар
систоласи
0,33
Таранглашиш 
даври 0,08 сек
А синхрон кис^ариш
боскичи 0,05 сек
И зометрик 
цискярит
боскичи 0,03 сек
К^онни хайдаш 
даври 0,25 сек
Тез ^айдаш 
боскичи 0,12 сек
Секин ^айдаш б о ск и ч и
0.13 сек
Протодиастолик д а в р и -0 ,0 4
Изометрик б уш аш иш д а в р -0,08 сек
Цоринчалар 
диастоласи 
0,47 сек
«¡оринчаларнинг кон би лан
тулиш даври - 0,25 с ек
Тез тулиш боскичи 
-0,09 сек
Секин тулиш б оски чи
-0,16 сек
Булмачалар 
си сто л аси
натижасида 
^о р и н чаларн и н г 
тулиш даври - п р еси ст о л а -0 ,1 сек
Юрак индексы
деган ибора хам цулланилади. Юракнинг м инут­
лик хажмининг (д/мин) тана ю засига (м :) нисбати 
юрак индекси
деб атапади. Унинг курсаткичлари эркаклар учун Зл/мин.м2га тенг.
Юракнинг минутлик ^ажмини Ф ик (1870 й) усули ёрдамида 
аликлаш мумкин. Бу усул ани^ усуллардан бири булишига кара-


май, маълум ноцулайликларга эга булганлиги учун бошка усул- 
лар >^ам цулланилади. 
Айланиб юрган цон мицдори 70 кг 
орирликка эга булган эркакларда 70-80 мл ни ташкил килади (75- 
80 мл/кг), аёлларда эса сал озрок(70 мл/кг). Бу курсаткич жинс- 
га, ёшга, тана тузилиш ига, ?^аёт кечириш тарзига, жисмоний 
чиниццанликка ва ж исм оний ривожланганликка караб 50-дан 80 
мл/кг гача булиши мумкин. Айланиб юрган цон шартли равиш- 
да иккига булинади: муайян пайтда айланиб юрувчи ва цирку- 
ляцияда катнаш майдиган, яъни деполардаги (талоц, жигар, буй- 
рак, упка ва бошца) цон.
Гемодинамик ^олат узгарганда деподаги цон, айланишга чи- 
циб, алмашиниб туради. К^он деполаридаги кон ми^цори айла­
ниб юрган цон миедоридан икки баравар куп деб х.исобланади.
Ю рак ф а о л и я т и н и н г м е ха н и к ва т овуш уодисалари.
Юрак уз иши фаолияти давомида механик ва товуш ^одиса- 
лари ^осил цилиши мумкин. Бу ^одисаларни цайд цилиш усул- 
лари ёрдамида ю рак фаолияти туррисида туш унчага эга були- 
шимиз мумкин. У ковургалар сохасида чап томондан урта умров 
чизигидан 
1
см ичкарида, юрак кискарган вактда юрак туртки- 
сини аницлаш мумкин. Ю рак турткисини пайпаслаш усули ёрда­
мида аницланади. Баъзи ^олларда уни куз билан кузатиш ^ам 
мумкин. Крринчалар цисцарганда юрак, эллипс шаклдан шар- 
симон шаклга утади. У нинг узунасига улчови кичрайиб, кунда- 
ланг улчови катталаш ади. К^аттшугашган юракнинг чап цорин- 
часи кукрак цафасининг ички юзасига урилади. Диастола вац- 
тида диафрагма том он га осилиб турган юрак учи, систолада 
кутарилиб, кукрак цафасининг олдинги деворига урилади. Бу- 
ларнинг ^аммаси ю рак турткисини ^осил цилади.
Юрак фаолиятини м еханик активлашувини аницлаш учун 
куплаб махсус усуллар цулланилади.
Кинет окардиограф ия
- юракнинг механик фаолияти нати- 
жасида, кукрак цафасини паст частотали тебранишларини кайд 
цилиш усули. Бунинг учун махсус узаткичлардан фойдалани- 
лади. Улар механик тебранишларни электрик тебранишларга 
айлантириб беради. Кинетокардиография бир вакгтнинг узида чап 
ва унг цоринчаларни юрак цикли вактида давр жараёнларни урга- 
надиган усул ^исобланади.
Э лект роким окардиограф ия -
рентген аппарата ёрдамида 
юрак куланкалари харакатини кайд килиш усули. Аппарат эк- 
рани юрак чегаралари со^асига булмача, цоринча ёки аортага 
фотоэлемент куйилиб, осицилдограф билан улаб цуйилади. Юрак


даракатланганда фотоэлементнинг ёрурлиги узгариб, осциллог- 
рафда эгри чизицёзиб олинади. Ш у йул билан юрак булимлари- 
ни цисцариши ва бушашиши узлуксиз ёзиб олинади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish