М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди


Ю РА К ^О Н -ТО М И РЛ АР ФИЗИОЛОГИЯСИ



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Ю РА К ^О Н -ТО М И РЛ АР ФИЗИОЛОГИЯСИ
Кон узининг мураккаб ва турли вазифаларини, фацат доимо 
^аракатда булгандагина бажара олади. Е^он ^аракатини юрак таъ- 
минлайди.
Инглиз врачи, анатоми ва физиологи Вилям Гарвей 1628 йилда 
узининг «Дайвонларда юрак ва цон ^аракатини анатомик текши- 
риш» номли асарида кон айланишни катга ва кичик доиралари х.акида, 
юракнинг цонни харакатга келтирувчи аъзо эканлиги ва цонни ёпик 
системада узлуксиз царакати хакида тугри тасаввур берди.
Кон организм- 
да царакатланар 
экан, цон айлани- 
ш ининг катта ва 
кичик доирасини 
босиб утади. Кат­
та доираси юрак­
нинг чап коринча- 
сидан бошланиб, 
аорта, йирик арте- 
риялар, капилляр- 
лар, венула ва ве- 
наларни уз ичига 
олиб, ю ракн и н г 
унг булмасида ту- 
галл ан ад и . Унг 
булмадаги кон унг 
цоринчага утади 
ва у ердан кон ай- 
ланишнинг кичик 
доираси бош ла­
ниб, упка артерия- 
лари ва унинг барча тарм о^ари , упка артериялари, капиллярлари, 
венулалар ва веналарни уз ичига олади ва юракнинг чап булмача- 
сига куйилади. Чап булмачадан цон чап цоринчага цуйилиб, уз фа- 
олиятини давом эттиради.
Ш ундай цилиб, кичик кон айланиш доираси организмни таш ки 
мухит билан боглайди, кислородгатуйиниб, карбонат ангдридини
капиллярлар 
Упка артврмяси
катта ден айпаниш 
доираси капиллярлари
57-расм . 
К а т т а ва ки ч и к ^он ай лани ш
д о и р а л а р и чизм аси.


тацщарига чицариб юборади. Катта цон айланиш доираси эса аъзо 
ва ^ужайралар билан борлайди.
Юрак фаолияти.
Юрак мускулли аъзо булиб, унинг деворлари 
уч цаватдан ташкил топтан: эндокард, миокард ва эпикард. Миокард 
цундаланг таррил мускуллардан иборат булиб, скелет мускуллари- 
дан физиологик хоссалари билан фарц цилади. Морфолагик ва фун­
кционал хоссаларига кура, юракнинг мускуллари икки турга були- 
нади: 1 - булмачалар ва коринчаларнипг типик толалари, 2 - ритм 
етакчиси вазифасини ва утказувчи тизимни цосил цилувчи атипик 
толалар. Юракнинг кундаланг таррил мускуллари: 
кузгалувчанлик,
утказувчанлик, цисцарувчанлик
ва 
автомашин
хоссаларга эга. Юрак 
мускулларининг таъсирот ларга кузралиш билан жавоб бериши кузра- 
лувчанлик дейилади. К[узралиши юрак мускулининг цисцаришига, 
яъни таранглигини ортиши ёки мускул толасининг калта торгишига 
сабаб булади, бу кисцарувчанлик деб аталади.
Юрак мускуллари утказувчанлик, яъни царакат потенциали- 
ни тола буйлаб тарцатиш хусусиятига эга.
Юрак автоматияси - унинг узида юзага чицадиган импулслар 
хисобига цисцаришидир.
Ю рак авт ом ат ияси.
Ташци таъсиротларсиз цужайранинг 
узида цосил буладиган импулслар цисобига юрак мускулларининг 
цисцариши юрак автоматияси деб аталади. А гар баца юрагини 
ажратиб олиб, Рингер эритмасига солиб цу йилса, у бир неча соат 
цисцариб туриши мумкин. 
И ссщ
цонли хай вон л ар юраги ажра­
тиб олиниб, тегишли шароитлар яратилса, бир неча кун кисцариб 
туриши мумкин.
Юрак автоматиясининг табиати цозирги кунгача тулицлигича 
ан и ^ан м аган . Буни исботловчи бир неча назариялар мавжуд 
булиб (нейрон, миоген, гормонал), миоген назария турри деб 
цисобланмок^да. Р^узгалишларни хосил булиши атипик мускуллар 
пейсмекерлар фаолияти билан борлщ . Бу мускулларда саркоп­
лазма куп, миофобриллалар оз булиб, гуёки эмбрионал мускул 
тукимасини тузилишига ухшаш. Атипик мускуллар юракни утка­
зувчи тизимини хосил кил ад и. Улар юракнинг тугунларида жой- 
лашган.
Юрак ритмини бошцарувчи 
ly r y n
- синоатриал тугун хисоб- 
ланади. У атипик ^ужайралар гуплами, юкори ва пастки кавак, ве- 
напарни унг булмачага куйилаётгаи жойлар оралигида жойлашган.
Атриовентрикуляр тугун унг булмачанинг пастки булмача 
ва цоринча орасидаги тусицнинг унг цисмида жойлашган. Шу 
тугунлардан Гис тутами бошланади. Гис тутам и атрио-вентри-


куляр ту сш у и н утибоц, икки тармоцца цоринчалар буйлаб тарк- 
алувчи у н г ва чап оёцларга булинади. Бу оёцчалар Пуркинье 
толаларини ^осил цилиб, цоринчалар миокардига беради.
Атиггак мускул толалари функционал жи^атдан бир хил эмас. 
С иноатриал тугуннинг бир неча ^ужайралари хациций пейсме- 
керлар ^исобланади, яъни спонтан уз-узидан ^аракат потенциа- 
лини ю зага чицара олади. К^олган ^ужайралар эса латент бошца- 
рувчиларга киради.
^ ац и ц и й ва латент пейсмеккерларда ишга миокардлардан 
цузралиш ритмларини ^осил булиши билан фарц цилади. Бу 
^уж айралар диастола вацтида юцори ион утказувчанлик хусу- 
сиятига эга булиб, пейсмеккер потенциалини секин диастолик 
деполяризацияси ^осил булиш ига олиб келади. Бу вактда ма- 
^аллий тарцалмайдиган цузгалиш вужудга келади. ^ациций пей- 
см еккерда латент пейемеккерларга нисбатан, бусара сохаси тез- 
роц етиб боради. Бу диастолик деполяризация сох.асига етиб 
бориш и билан, тарцалувчи ^аракат потенциали юзага келади.
М иокард .\уж айраларини электрик фаоллиги.
Табиий х.олат- 
да м и окард ^ужайралари ритмик актив (цузралган) ^олатида 
булади. Ш унинг учун >^ам уларнинг тинчлик потенциали турри- 
сида ш артли равишда гапириш мумкин. У ни катталиги 90мв га 
тенг булиб, К 1 ионларининг концентрацияси билан аницланади.
Ю ракн ин г турли булимларидан микроэлектродлар ёрдами- 
да кайд цилинган ^аракат потенциали узининг шакли, амплиту- 
даси ва давомийлиги билан фарц келади.
^ а р а к а т потенциали юзага чициши учун мембранани 30 мв 
гача деполяризациялаш кифоя. К^ардиомицитлар ХП да цуйи- 
даги даврлари тафовут цилинади: 1 д а в р - т е з бошлангич депо­
ляризация, 2 давр - яссилик ёки плато, 3 давр - тез реполяриза­
ция, 4 д авр - тинчлик даври.
Ю ракн ин г угказувчи миоцитлари, булмачалар ва цоринча- 
лар м иокарди ХП биринчи даври келиб чициш сабаби, нерв ва 
скелет мускуллари ХП билан бир хил, яъни ^ужайра мембрана- 
сини натрий ионлари учун 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish