М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

юк;ори молекул ал и
кининоген (Ю М К )
Ту^ималарда ^осил булади. Калликреин таъсирида 
активлашади, 
XII, 
XI 
факторларни 
ва 
фибринолизни активлайди
Плазма ф акторларининг активлашуви асосан протеолиз на- 
тижасида, пептид ингибитори ажралиб кетиши цисобига амал- 
га ошади. Ф акторнинг активлашганлиги унинг рацамига «а» 
цуйиш орцали белгиланади (Ila, Va, V ila фактор ва ц.к.). Плазма 
факторлари 2 гуруцга булинади: К витамин га боилиц ва К вита­
мин га боглиц булмаган.
К^он ивиши плазм а факторларининг куплари жигарда >^осил 
булади. Айримларининг синтезланиши учун организмга усимлик 
озицлари тар к и б и д а туш адиган модда ва ичак микрофлораси 
томонидан си н тезл ан ад и ган К витамин зарур (II, VII, IX, X).


К|он ивиш ф акторлари ни н г ети ш м о в ч и л и ги ёки активли- 
гининг пасайиш и паталогик цон кетиш ^ о л атл ар и н и келти- 
риб чш<;ариши мумкин. Бундай ^ о л атл ар ж и гарн и н г чу^ур 
дегенератив касалликларида, К витам ини етиш м аслигида на- 
моён булади. К витамин ёгда эрувчи в и там и н д и р . Ш унинг 
учун ^ам ичакда ёг сурилиш и б у зи л ган д а, о рган и зм д а К ви­
там ини етиш м овчилиги келиб ч и р ш и м ум ки н . А нтибио- 
тиклар билан ичак м и кроф лоралари у л д и р и л ган д а эса ви та­
мин К нинг эндоген етиш м овчилиги п ай д о булади. А йрим 
плазма ф акторлари ни н г ирсий ети ш м о вч и ли ги кузатилади. 
Бунга гем оф илия касаллиги м исол б у ли ш и мумкин.
Тромбоцитлар таркибидаги к;он и ви ш и д а иш тирок этувчи 
моддалар тром боцитар ёки цон п ласти н каси факторлари деб 
аталади.
Худди ш ундай моддалар эри тр оц и тлар, л ей коц итлар тар- 
кибида >^ам мавж удлиги ани^ланган. М ое келм аган ^он ^уй- 
илганда, она ва бола уртасида резус кели ш м овч и ли к булган- 
да куп эритроц и тлар парчаланади ва ^о н иви ш и ф акто рла­
ри плазм ага ч и^ариб ю борилади, н а г и ж а д а то м и р лар д а цон 
ивиб ^олиш и мумкин.
А н ти ген лар билан сти м у л яц и ял ан ган д а м он оц ит ва мак- 
роф аглар тром боп ласти н о^си ли н и н г б и р ^исм и ап опроте- 
ин III ни иш лаб чицаради. Ш у ^ у ж а й р а л а р К витам инга бог- 
л и ^ булган II,V II, IX , ва X ф ак то р л ар н и ?^ам иш лаб чицара- 
ди. К упги н а ю ^ум ли к а салл и кл ард а ^ а м то м и р л ар д а 
1
$он 
ивиб ^олиш ^оллари кузатилади, б у н га саб аб лей коц итар 
ф акторларни цонга чициб кетиш иди р. ^ о з и р г и п айтда ^он 
кетишини тухтатиш да иккита м еханизм и ш ти рок этади. Кон- 
том ир тр ом б оц итар гем остаз ва к а о гу л я ц и о н гемостаз.
Ц оп-т о м ир т р о м б оцит ар гем о ст а з.
Бу механизм ёрда- 
мида майда-диаметри 100 мкм гача б у лган том ирлардан ^он 
кетиши тухтайди. Томир ж аро^атлан ган да дастлаб унда реф ­
лектор спазм содир булади, сунгра сп азм ^ол ати тром боц ит­
лар ва ж аро^ат натижасида п арчалан ган туцим алардан аж- 
ралган цон-томирларни торай ти рувчи м од д ал ар (серотонин, 
норадреналин, адреналин ) т м онидап у ш л аб турилади.
Ж аро^ат со^асида цон-томирнинг ички ю заси заряди ман- 
фийдан мусбатга айланади. Т ром боц итларда сак;ланувчи мах- 
сус о^сил - Виллебранд ф актори ( Р \\0 тр о м б о ц и тл ар адге- 
зиясини келтириб чи^аради. FW н и н г у ч т а актив маркази 
булиб, ш ундан иккитаси тр о м б о ц и т р ец еп то р и билан, бит-


тас и эса ж а р о ^ а т н атиж асида очилиб цолган цон-том ирнинг 
су б эн д о тел и й рецептори билан богланади ва тромбоцит жа- 
р о ^ат ю заси га «осилиб» цолади.
А д гези я билан бир вацтда тром боцитлар агрегацияси со- 
д и р б улади , тром б оц и т ва плазма таркибидаги оцсил - ф иб­
ри ноген ё р д а м и д а тр о м б о ц и тар тр о м б з^осил булади.
А д гези я ва ад р егази я д а «и н тегр и н л ар » номли оц си ллар 
м а ж м у ас и н и н г а^ам и яти каттадир. У лар тром боц итларн и н г 
б и р -б и р и , ш у н и н гд ек то м и р н и н г ж ар о ^атл ан ган ю заси б и ­
л ан ёп и ш и ш и н и таъ м и н лай д и л ар. Т ром боц итлар агр е гац и ­
я си ц ай тм ас в а ц ай тар булиш и м ум кин.
А д гези я ва агр егац и я га учраган тром б оц и тл ар А ДФ , а д ­
р е н а л и н , н о р а д р е н а л и н , Р 4 - ф актор, тром б оксан - А , (Т х 
А 2 ) л ар н и и ш л аб чиц аради ва у л ар агрегац и ян и цайтмас 
^ о л а т г а у т к а з а д и . Т р о м б о ц и та р ф ак то р л ар н и н г аж рал и б
чиц и ш и б и л ан бир вацтда агрегац и ян и яна ^ам кучайтирув- 
чи цам да ф и б ри н и пчаларини ^осил цилувчи тромбин ^оси л 
б улади .
Т р о м б о с т е н и н таъ си р и д а тр о м б о ц и тл ар зи члаш иш ад и, 
т р о м б о ц и т а р тром б ки чраяд и , цаттицлаш ади, яъни 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish