М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

(liquor cerebrospinalis)
билан тулган катта камгаклар бор. Ликвор мия цоринчаларини, 
орца миянинг марказий каналини, бош мия билан орца миянинг 
у р г и м ч а к у я с и м о н
п а р д а о с т и д а ги к ам гаги
( c is t e r n a
subarachnoidalis)H H
тулдиради.
Коринча ликвори ва ургимчакуясимон парда остидаги ликвор 
узунчоц мия сохасидаги жуф г Magendie ва тоц foramen Luschka ор­
цали узаро туташади.
Одамдаги ликвор 120-150 мл, шу билан бирга купроц ликвор 
ургимчакуясимон парда остидаги камгакларда ва факат 20-40 мл лик­
вор цоринчаларда булади.
Ликвор тиниц ва рангсиз. Солиштирма огирлиги 1,005-1,007, ре- 
акцияси сал-пал ишцорий; pH цонникига яцин (7,4). Ликворда жуда 
озгина лимфоцит х.ужайралар бор (1 мм3 да 1 дан 5 тагача). Ликвор 
оцсилларнинг камлиги билан цон ва лимфадан фарц цилади (оксил- 
лар цонда 7-8% га яцин, лимфада 0,3-0,5%, ликворда эса фацат 0,02%).


Анорганиктузлар к;онда цанча булса, ликворда ^ам тахминан ушан- 
ча. Ликворда ферментлар ва иммун жисмлар (антителолар) йу^.
Крринчаларининг томирлар чигалини копловчи ^ужайралар 
фаол секрецияси натижасида ликвор ^осил булишини бир цанча 
маълумотлар курсатиб турибди.
Ликвор м и ^о р и бир к;адар доимий булиб, узлуксиз >^осил булиб 
туради, шунинг учун ликвор доим сурилиб туриши ^ам керак. Лик­
вор 
1
^исман лимфа системасига сурилади, лекин асосан ургимчаку- 
ясимон парда остидаги камгаклардан веноз системага киради. Бунда 
пахион гранулациялари а^амият касб этади, деб ^исоблашади.
Ликвор миянинг узига хос ички мухити булиб, унинг тузлар 
таркибини ва осмотик босимини бир хилда с а ^ а б туради. Бундан 
ташцари, ликвор миянинг гидравлик ёсти^часи булиб, нерв ^ужай- 
раларини механик шикастлардан яхши са ^ ай д и .
Ликвор циркуляцияси бузилганда марказий нерв системасининг 
фаолияти бузилади. Ликворнинг а^амшгги шундан иборатки, у ми­
янинг маълум даражада ози^лантирувчи мухити ^исобланади. Мия 
цоринчаларининг ликворидаги цанд ургимчакуясимон парда ости­
даги камгак ликворидагига насбатан куп эканлиги ш ундан далолат 
беради (мия ^оринчаларида ликвор ^осил булади, ургимчакуяси- 
мон парда остидаги камгакда эса ликвор сурилиб кетади). Ликвор­
нинг яна бир ахамияти шуки, мия тукималарида модда алмашину- 
видан хосил буладиган таш ландщ моддалар ликвор ёрдамида ми- 
ядан кетиб, цонга ^ш и л ад и .
Гемато-энцефалик барер.
Ликворнинг таркиби 
гемато-энце-
фалик барернинг
(Л.С.Штерн) хоссаларига куп ж и^атдан богли^. 
Кон билан ликворни бир-биридан ажратиб турадиган капиллярлар 
девори ва баъзи нейроглия ^ужайралар (астроцитлар) шундай тусик, 
хисобланади. Бир цанча фактлар, жумладан ^он ва ликвор тарки- 
бининг фарц килиши гематоэнцефалик барер борлигидан гупох,- 
лик беради. Крида буладиган ёки ^онга сунъий йул билан кирити- 
ладиган купгина моддалар ликворда мутлакр йук. ^олбуки кимё- 
вий тузили ш жихатдан уларга ухшайдиган бошка моддалар ^онда 
хам, ликворда >$ам бир хил ёки деярли баравар концентрацияда уч- 
райди. Афтидан ^он билан ликворни бир-биридан ажратиб тура­
диган мембраналар моддаларни танлаб 
\п
казса керак.
Бундан ташкари. мия ^ужайралари билан ликвор уртасида хам 
барер борлиги эхтимолга якин. Аммо гемато-ликвор барер бошкача 
аитганда, гемато-энцефалик барер купрок ахамиятли булса керак.
Йод бирикмалари, нигратлар (нитрат кислота тузлари). сали- 
цилатлар (салицилат кислота тузлари). метилен куки, барча коло-


идлар, иммун жисмлар антибиотиклар (пенициллин ва стрептоми­
цин) нормада цондан ликворга утмайди ва бинобарин барерда уш- 
ланиб цолади. Алкогол, хлороформ, стрихнин, морфин, цоцшол 
(столбняк) токсини барер орцали ликворга бемалол утади (бу мод- 
далар цонга утгач, нерв тизимига тезроц таъсир этиши ^ам шу би­
лан изохланади).
Купгина дори модцалар ликворга утмайди ва шунинг учун нерв 
марказларига таъсир этмайди. Л.С.Штерн гемато-энцефалик барер- 
ни четлаб утиб бевосита ликворга дори цуйишни тавсия этган эди. 
Ш у мацсадда игна энса суяги остидан ёки белдан санчилиб, дори 
модцалар эритмаси ликворга цуйилади.
М иянинг баъзи бир инфекцион касалликларини даволашда дори 
модцалар, масалан, антибиотиклар гемато-энцефалик барер орца- 
ли утмаса, шунингдек, марказий нерв тизимининг фаоллигини 
узгартириш учун унга баъзи кимёвий мод цалар билан бевосита таъ­
сир этиш зарур булса, дори моддаларни организмга шу йул билан 
киритишган.
Баъзи моддалар цонга ёки ликворга киритилганда бутунлай бо- 
шцача таъси р этиши мумкин. Гемато-энцефалик барер орцали 
утмайдиган модда цонга киритилса, аъзонинг шу моддага курсата- 
диган реакцияси боглиц булади. Борди-ю, уша модда бевосита лик­
ворга киритилса, бунга жавобан руй берадиган реакция аввало, мод- 
данинг нерв марказларига таъсир этишига борлиц. Масалан, цуйи- 
даги факт шу билан изохланади: аденозинтрифосфат кислота цонга 
киритилса, артериялар ва артериолалар кенгайиши сабабли арте- 
риал босим пасайиб кетади; энса суягининг остидан игна санчиб, 
шу м оддан ин г узи ликворга бевосита киритилса, артериал бо­
сим кутарилади, чунки аденозинтрифосфат кислота узунчоц ми- 
ядаги том и р харакатлантирувчи марказни цузгатади.


I V - Б О Б

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish