М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

y3orçporç 
масофада жойлашади, шу би- 
лан бирга узидан иннервация олувчи аъзолардан хам бир хадар 
узох туради. Превертебрал ганглийларга киприксимон тугун, 
буйиннинг ю^ори ва урта симпатик тугунлари, цуёшсимон чи­
тал, ичактупдачнинг ю ^ори ва пастки тугунлари киради. Чегара 
узан тугунларида узилмай келган симпатик преганглионар то- 
лалар киприксимон тугундан бошца хамма тугунларда узилади. 
Куз мускулларини иннервациялайдиган парасимпатик преганг­
лионар толалар эса киприксимон тугунда узилади.
Аъзо ичидаги ганглийларга ички
аъзолардаги чигаллар кира­
ди, нерв хужайраларига бой булган чигаллар (интрамурал чи­
галлар) купгина ички аъзоларнинг, масалан, юрак, бронхлар, 
Хизилунгачнинг уртадаги учдан бир хисми билан пастдаги уч- 
дан бир хисми, меъда, ичак, ут пуфаги, ковух (сийдик пуфаги)- 
нинг мускулли деворларида, шунингдек, ички ва таищи секре­
ция безларида бор. Б.И.Лаврентев ва бошца тад^и^отчиларнинг 
гистологик текш ириш ларига Караганда, парасимпатик толалар 
уш а нерв чигалларининг хужайраларида узилади.
В егет ат ив га н гли й (т угун)ларнинг ф ункциялари.
Вегета- 
тив ганглийлар узидан утувчи нерв импулсларининг тацсимла- 
ниши ва тархалишида анчагина а^амият касб этади. Ганглий- 
лардаги нерв хужайраларининг сони ганглийга келувчи преган­
глионар толалар сонига нисбатан бир неча баравар ортих (буйин­
нинг юцори симпатик тугунида 32 баравар, киприксимон тугунда 
2 баравар ортих). Ш у толалардан хар бири ганглийнинг куп 
Х ужайраларида 
синапслар хосил килади. Шу сабабли преганг­
лионар тола орхали ганглийга келган нерв импулслари бир га- 
лай паст ганглионар нейронларга ва бинобарин, иннервацияла- 
надиган аъзонинг яна купрох мускул ва без хужайраларига таъ- 
сир эта олади. Ш у тарифа, преганглионар толаларнинг таъсир 
курсатадиган доираси кенгаяди.
Преганглионар толалар орхали келувчи нерв импулслари не- 
чогли кенг тархалишини хуйидаги омил курсатиб турибди: ит-


нинг цорин бушлиридаги бир неча йирик аъзо - меъда ости бези, 
ингичка ичак, буйрак усти безлари ва буйракларга сайёр (адаш- 
ган) нервнинг урта цисобда 70 га яцин толаси келади. Сайёр нерв 
толаларининг бу чекли мивдори аъзо ичидаги нерв тугунлари ва 
чигалларга синапс орцали борланиб, юцорида айтилган ^амма ички 
аъзоларининг парасимпатик иннервациясини таъминлайди.
Купгина преганглионар толалардан цосил булган синапслар 
^ар бир пост ганглионар нейронда бор. Н ерв импулсларининг 
фазода цушилиш
^одисаси шу билан богланган. Преганглионар 
бир толага бусарадан паст куч билан таъ си р этилса, постгангли- 
онар толаларда царакат потенциаллари вуж удга келмайди. Б ир 
неча преганглионар тола бир толага таъ си р этиш учун цулла- 
нилган куч билан таъсирланса, постсинаптик цузратувчи потен- 
циалларнинг фазода - масофада цуш илиш и сабабли постганг- 
лионар толаларда царакат потенциаллари цайд ци л и над и.
Симпатик нерв тугунларида айрим преганглионар толалар- 
нинг таъсир соцалари цисман бир-бирини цоплайди. Шу сабаб­
ли преганглионар толаларнинг икки тутам ига бир йула таъсир 
этилганда окклюзия цодисаси цайд цилинади: преганглионар то ­
лаларнинг икки тутамига бусарадан ю цори куч билан бир йула 
таъсир этиш эффекта шу толаларнинг тутам ларига алоцида-ало- 
^ида таъсир этиш эффектларининг ариф м етик йигиндисига нйс- 
батан цамиша камрок чицади.
Преганглионар нерв толаларига таъ си р этилганда нерв и м ­
пулсларининг 
вщ т д а цушилиги
ходисаси хам равшан куринади. 
Якка стимул цатто таъсир кучи катта булганда хам, эффект бер- 
майди (автоном нерв тизимининг н ейронлари ва марказий нерв 
тизимининг купгина нейронлари якка стим уллар гаъсирида 
цузрала олмайди, бу хусусиятни 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish