М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

М и я пуст логининг куз % аракатларини бошцарадиган цис-
м л а р и .
19-ва 
8
-майдонларнинг турли нуцталарига таъсир этил­
ган да иккала кузнинг координацияланган ^аракатлари руй бе­
ради. Я рим шарлар пустлогининг энса булагидаги 19-майдондан 
бош ланувчи йуллар мия узанига туппа-турри бориб, кузнинг цара- 
лаётган нарсагатикилишинитаъминлаши курсатиб берилди. Энса 
булагидаги 19-майдонга царама-царши улароц, пешона булаги- 
даги 
8
-майдон кузнинг ихтиёрий харакатларига алоцадор.
Л и м б и к сист ема ф ункциялари.
Белбор пушга (гиппокамп 
п уш таси га утади), асли гиппокамп, тишли фасция, гумбаз ва 
бодом сим он ядро лимбик системага киради. Бу тузилмаларнинг 
^ам м аси ярим шарлар пустлогининг тепа, курув, чакка, эшитув


ва бошка со^алари билан куп томонлама богланганлигидан аф- 
ферент таъсирларни синтез цилиш жараёнларида лимбик си сте­
ма мух.им а^амият касб этади. Бир к;анча экспериментал маълу- 
мотлар (таъсир этиб, потенциалларни ажратиб олиш таж рибала- 
ри) ва клиник кузатишлар шундан гуво^лик берадики, ^айвон ёки 
одамнинг бирор таъсирга ижобий ёки салбий муносабатини из- 
хор ^иладиган эмоционал реакцияларида лимбик система ва ай- 
ни^са, гиппокамп бевосита ^атнашади. Бу реакцияларда ретику- 
ляр формация ва бодомсимон ядролар жуда му^им а^амият касб 
этади, улар билан гиппокамп уртасиди икки томонлама нерв ало- 
к^алари куп. Ю^орида айтилган тузилмаларнинг ^ам маси бирга- 
лашиб ишлаб, ^идириш, жинсий ^имояланиш ва бопща мурак- 
каб биологик реакцияларнинг бош^арилишини таъм инлайди.
Пустлоцдаги ва пустлоц ост идаги ст рукт ураларнинг %ал-
касим он узаро таъсири. К а т т а яр и м ш арлар п у с т л о ги н и н г
сенсор
соз^а
лари билан т алам уснинг специф ик яд р о л а р и у р т а -
сидаги и кки т омонлама богланиш лар.
Ярим ш арлар пустло- 
рининг аксари сохалари таламуснинг специфик ядроларига икки 
томонлама - афферент ва эфферент йуллар ор^али борланган. 
Афферент импулслар кутарилувчи йуллар ор^али периф ериря- 
дан катта ярим шарлар пустлогининг сенсор со^аларига кира- 
ди. Бу со^аларнинг ^ужайралари эса уз навбатида талам усн ин г 
уша специфик ядроларига туш увчи толалар юборади. Т алам ус 
ядролари ор^али ярим шарлар пустлогига афферент си гн аллар 
утишини узгартира оладиган импулслар шу тушувчи толалар ор- 
к;али келади. Рецепторларнинг таъсирланишига жавобан тала- 
мусда юзага чи^арилган потенциаллар ма^аллий совутиш да тор- 
мозланади, бундай совутиш ярим шарлар пустлогининг сен сор
сохасидаги тегишли ^исмларнинг функционал фаоллигини йуцо- 
тади. Муайян афферент системанинг пустлоодаги проекцияси- 
ни ишламайдиган ^илиб куйиш натижасида, уша проекц и яга 
таламус ядролари ор^али кирувчи афферент сигналлар утм ай
колиши шундан гувохлик беради. Катта ярим ш арлар пустлори- 
нинг чекли бир кисми совутилганда, бош^а афферент си стем а- 
лардан таламус ядролари о р кал и сигналлар келиши бузилм ай- 
ди. Ш ундай к^илиб, катта ярим ш арлар пустлоги узига келувчи 
афферент импулсларни гуё филтрлаб, уларнинг о^имига таъ си р
этади. Тушувчи кортико-фугал импулслар таламуснинг н осп е- 
цифик ядроларига ^ам, специфик ядроларига ^ам ш унингдек,, 
тиззасимон таналарга ва узунчо^ миядаги Голл ^ам да Б урдах 
ядроларига ^ам таъсир эта олиш ини курсатувчи м аълум отлар


3 9 -р а с м . Л им б ик тизим .
я^инда олинди. К атга ярим шарлар пустлоги шу гуфайли сен­
сор трактлардан афферент сигналлар утишини бошкара олади: 
шу пайтда му^имрок; булган ахборотни утказади, иккинчи дара- 
жали ахборотни утказмай туради. «Диктат эътиборни ташкил 
этиш » яъни, муайян тасиротларни идрок цилишга жалб этиш 
механизмларидан бири ш ундан иборат булса керак.
Я рим ш арлар пустлорининг ^ужайралари билан таламус 
^ужайралари уртасида икки томонлама богланишлар борлиги- 
дан ^ал^асимон узаро таъсир ^арор топади. Таламокортикал 
>^алца ор^али импулснинг айланиб юриши (циркуляция) - таъ­
сир изларини катта ярим шарлар пустлогида ушлаб турувчи 
му^им механизмлардан бири деб фараз цилишади. Масалан,, 
катта ярим шарлар пустлогининг юзасига 
1
^ с ^ а , аммо етарлича 
кучли таъси р берилганда, ярим шарлар пустлоги билан тала­
мус уртасида п отенциалларнинг паст частотали тебраниш ла- 
ри у зо
1
$ ва^т айланиб ю риш и курсатиб берилди.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish