М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Иккинчи самотосенсор
соца Роланд эгатининг остида булиб, 
Силвий эгатининг юкори чеккасига ёйилади; бу co lara хам аффе­
рент импулслар таламуснинг орцадаги вентрал ядросидан келади.
Курув рецеп ц и яси н и н г в а к и л л и ги .
Курув анализаторининг 
мия пустлоридаги учлари (
курув соуалари деб аталади)
иккала 
ярим шардаги энса булакларининг ички юзасида пих эгат ва 
ёндош пуш талар со^асида ж ойлаш ган. Курув соцалари куз т у р
пардасининг проекциясидан иборат. Бу c o la ra афферент им пул­
слар курув йулининг учинчи нейронлари жойлашган ташци тиз- 
засимон таналардан келади.
Э ш ит ув р ецеп ц и яси н и н г в а к и л л и ги .
Эшитув анализатори­
нинг мия пустлоридаги учлари биринчи чакка пуштасида ва Геш - 
лнинг кундаланг чакка 
пуштасида
жойлашган. Афферент и м ­
пулслар бу c o la ra ички тиззасимон таналарнинг ^ужайралари- 
дан (эшитув йулининг учинчи нейронлари) келади ва ички цулоц 
ч и р э н о р и н и н г
эшитув рецепторларидан ахборот ташиб туради. 
Д ар хил баландликдаги тонлар эш итилганда чиганоц рецептор- 
ларида вужудга келувчи импулслар эш итув соцасидаги ^уж ай- 
раларнинг турли гуруцларига келади.
Таъм б и ли ш рецеп ц и яси н и нг ва к и л ли ги .
Таъм билиш а н а­
лизаторининг мия пустлоридаги учлари, Пенфилднинг м аълу- 
мотларига цараганда одамнинг чакка булагида силвий эгати би- 
лан циркуляр эгат яцинида, мия пустлоринингтаъсирланиб сулак 
ажратиладиган цисмига ёнма-ён жойлаш ган. Афферент и м п ул­
слар таъм билиш со^асига талам уснинг орцадаги пастки яд р о­
сидан келади.
X¡ud билув рецепциясининг ва ки лли ги .
Хид сезувчанликнинг 
йуллари курув думбоцларининг ядролари орцали ^ м а й д и г а н
ягона афферент йуллардир. Уларнинг биринчи нейронлари - ^и д
билув ^ужайралари бурун шиллиц пардасида, иккинчи н ей рон ­
лари эса ^ид билув пиёзида жойлаш ган.
Иккинчи нейронларнинг усицлари хид билув трактини ^осил 
килади, бу тракт ноксимон булакнинг олдинги цисмидаги х.ужай- 
раларга етиб олади (А.Бродал), ^ид билув анализаторининг мия 
пустлоридаги учи шу ерда булади.


Одам м и я п у с т л о ги д а ги сенсор с о ^а ла р н и т а ъ си рла ш ва
ем ириш э ф ф е к т л а р и .
Одам мия пустлогидаги сенсор со^а- 
л ар н и н г ж о й л а ш и ш и асо сан мия о п е р а ц и я л а р и вацтида 
пустлоцнинг турли ну^таларига электр токи билан таъсир эгиб 
урганилган. О п ер а ц и я л ар ма^аллий ан естези я билан ^илин- 
гани учун, ^ан д ай сезги л ар келиб чицаётганини бемор анкк 
айтиб тура олади. П енф и лд ва бош ^аларнинг утказган мукам 
мал текш ириш лари б у сезгиларнинг ^ам иш а элементар харак- 
терда булиш ини ку р сатад и . Масалан, од ам н и нг курув со^аси 
таъсирланганда ёр у гл и к , ^оронрулик ва тур ли рангларнинг 
сезгилари келиб ч и ^ а д и . Бу со^а таъси рланганда хеч ^андай 
м у р аккаб к у р у в га л л ю ц и н а ц и я л а р и к у за т и л м а й д и . Мия 
пустлогининг эш и ту в со^аси таъсирланганда >^ар хил товуш- 
лар сезгиси келиб ч и ^ад и , бу товушлар баланд ва паст, ^атти^ 
ва секин булиш и м у м к и н , аммо электр билан таъси р этишда 
бемор >^еч цачон н у т ^ товуш ларини идрок этмайди. Сомато- 
сенсор со^а таъ си р л а н га н д а тегиш, санчиш , эт увиш иш сез­
гилари, баъзан су ст тем пература ёки огри^ сезгиси келиб чи­
тали. Руй-рост о гр и ^ сезгилари деярли ^еч ^ачон кузатилмай­
ди. Дид билув ёки таъ м билиш со^алари таъсирланганда ^ар 
хил ^ид ёки таъм (к уп и н ча нохуш) сезгилари келиб чи^ади.
Одам мия п устлоги н и н г сенсор со^алари емирилганда гав- 
данинг зарарланиш уч оги га ^арама-^арши том онида сезувчан- 
ликнинг шу тури аксари ^аттиц бузилади. К урув со^алари икки 
томонлама зарар лан ган д а киши кур булади, эш итув сохалари 
олиб таш ланганда эса ^уло^ кар булиб ^олади. Одам миясига 
цон ^уйилганда, у см а пайдо булганда, жарох.атланганда сен­
сор со^ал арн и н г ф ун кц и ял ари ^ай в о н л а р д а ги га нисбатан 
купро^ бузилиб, хадеганда компенсацияланмайди. И.П.Павлов 
катта ярим ш арлар пустлогининг турли ^исм ларини олиб таш- 
лаб, итлар устида к^илган тажрибаларига асосланиб, ^ар бир 
анализаторнинг пустлоодаги учида марказий ^исм ёки 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish