М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

асеае,
каби­
лага -
a/es,
синфга - 
psida,
булимга -
phitc
кз^имчалари 
берилган. Бу коида акад. К..З.Зокиров туфайли узбек бота­
ника терминологиясига татбик этилган.
Таъкидлаш жоизки, 1966 йили нашр этилган акаде­
мик К..З.Зокиров билан Х.Жамолхоновларнинг «Узбек 
ботаника терминологияси масалалари» номли асарида 
систематик бирликлар ва уларнинг кУшимчалари илк 
бор ишлаб чикилган. Унда булимга - тоифа, синфга - 
симонлар, лилар, кабила (тартиб)га - дор, намолар, 
оилага - дошлар, гулдошлардан иборат кУшимчаларни 
кушиб ёзиш тавсия этилган. Бу бирликлар Республика- 
да узбек тилида ёзилган дарслик, кулланма, рисола- 
лардан хамда Узбекистон миллий энциклопедиясидан 
пухта урин олганига карамай, баъзи бир ботаникага оид 
дарслик ва оммабоп асарларда унга жиддий эътибор 
берилмади. Натижада битта кушимча бир нечта бирлик 
учун ишлатилди, ёки битта бирликдаги кУШИмча бо­
шка бирликларга хам татбик этилди.
10


Шундай кдшб, энг катта систематик бирлик булимга акаД- 
К..З.Зокиров тавсия этган кушимча (аффикс) тоифа бирорта 
хам дарсликда кулланилмади. Синф учун тавсия этилган ик­
кита кушимчадан биттаси - симонлар булиб, у булим, каби­
ла (тартиб) ва оилачаларда, синфнинг иккинчи кушимчаси
- лиштар эса синф, кабила ва оилачаларнинг номларини ёзиш­
да кудланилган. Худци шуларга ухшаш оиладдги гулдош кушим- 
часини хам бир катор катга бирликларга кушиб ёзилганлиги- 
ни куриш мумкин. 1^била (тартиб) учун белгиланган - намо 
ва дор купгамчалари урнида —лар, -лилар, -гуллилар, -каби­
лар, -гулдошлар, -дошлар кулланилган. Оилалар учун тавсия 
этилган -дошлар ва -гуддошлар кушимчалари урнида купчи­
лик дарсликларда -лар, гуллилар ва -гулдошлар деб ёзила 
бошланди.Масалан: -гулдошлар (ёнгокгулдошлар) ва -лар 
(ариумлар оиласи, нашалар оиласи, тустар оиласи) кушим- 
чалари билан ёзилди. Шу муаллифлар -гулдошлар, -симонлар 
ва -лар кушимчаларини кенжа оилалар учун хам куллашди.
Оралик бирликларни ва уларга берилган кушимчалар- 
ни ёзишда хам келишмовчиликлар мавжуд. Масалан, бир 
муаллиф «ча» кушимчасини кушса, бошкаси кенжа сузи- 
ни кушиб оралик бирлик тузган, хатто бир муаллифнинг 
узи иккаласини хам ишлатган.
Юкорида кискача баён этилганларни умумлаштириб, 
систематик бирлик (категория)ларни ва уларга берилади­
ган купшмчалар (аффикслар)ни танлашда нималарга эъти­
бор бериш керак деган саволга кискача тухталиб утмокчи- 
миз. Аввало, мавжуд дарсликларда йул куйилган камчилик­
ларни бартараф этиш, хамда бирликларнинг номларини 
ёзишда биринчи навбатда акад. К-З-Зокиров, М.М.Набиев, 
У.П.Пратов, Х-А.Жамолхоновларнинг «Русча-узбекча бо­
таника терминларининг кискача изошли лугати» (1963), 
К,.3.Зокиров, Х-А.Жамолхоновларнинг «Узбек ботаника 
терминологаяси масалалари» (1966), У.Пратов, Т.Одилов­
ларнинг «Узбекистон юксак усимликлари оилаларининг 
замонавий тизими ва узбекча номлари» (1995) номли асар- 
ларига риоя килишни тавсия этмокчимиз.
Категориялардаги кушимчалар барча юксак усимлик­
ларга оид бирликларда бир хилда ёзилмоги лозим. С.С.Са- 
лохиддинов укув кулланмасида (дарслигида) келтирил- 
гандек гулсиз (спорали) усимликларга мансуб аждодларга
И


- кабилар, гулли усимликларга хос аждодларга - гитши- 
да^ деб 
1
^
2
шимна бс^иш, яьни бин бугун хизимдаш бВД- 
ликларга икки хил к;ушимяа Беришни талабга жавоб бера 
олмайди леб уйлаймиз. Шу Во«с -гуллилар кушимчас«- 
ни Бирликлар учун кулламасликни тавсия этамиз.
Гулли усимликларга мансуб йирик систематик Биртик- 
ларни ёзишда акад А Л Тахтаджяннинг «Магнолио|^ита* 
номли 1987 йили нашр этилган монографиясига амал 
к^птишни максадга мувофик деб биламиз. Ана шу китоВда 
усимликларнинг 
систематика, филогения, тизими ва гео- 
фафияси хэмда ботаника номенклатураси |^идаларига оид 
жиддий узгаришлар келтирилган. 
Шунингдек. 
Бир нечта 
ошхалар яыш йШ
1
алав
1
а ажватишаы. Масадаи, Лаладшплав 
оиласи 7 та мустакзот оилага булинган ва й. (1-жадвал).
¡-жадвая

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish