М а р к а з и У. Пратов, К


P a r n a s s iia c e a e - М и н г у р у г д о ш л а р



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

P a r n a s s iia c e a e - М и н г у р у г д о ш л а р
10
Z y g o p h i ll a c e a e -
Туятовондош лар
N itr a r ia c e a e - О в^чангалдош лар
P e g a n a c e a e - И с и р и е ^ о ш л а р
T e lr a d ic lid a c e a e - Ч о р ч а н о к д о ш л а р
12


Ажратилган оилалар билан бир к,аторда кушилган оила­
лар хам бор. Масалан, Orobonchaceae (шумгиядошлар) 
оиласи. Scrophulariaceae (Сигиркуйрукдошлар) оиласига, 
Limoniaceae оиласи Plumbaginaceae (кермакдошлар) оила­
сига, Monotropaceae ва Pyrolaceae оилалари Ericaceae (Эри­
кадошлар) оиласига кушилган.
Ботаника номенклатураси коидаларига амал килин­
ган холда айрим оилаларнинг номларини туркумларга 
асосланиб ёзиш тавсия этилади.
К.оидага 
Kÿpa 
Cruciferae (Крестгулдошлар) оиласини 
Brassicaceae (Карамдошлар), Leguminosae (Дуккакдошлар) — 
Fabaceae (Бурчокдошлар), I^ ia ta e (Лабтулдошлар) lamiaceae 
(Ялпиздошлар), Umbelliferae (Соябонгулдошлар) - Apiaceae 
(Зирадошлар), Compositae (Мураккабгулдошлар) Asteraceae 
(Кок?
1
ущошлар) ва Gramineae (Бошокдошлар) Роасеае (Буг- 
дойдошлар) деб ёзиш тавсия этилди. Оилаларнинг кавсларда 
келтирилган номлари У.Пратов ва Т.Одиловларнинг юкори­
да кай этилган китобчасида тавсия этилган.
Нашр этш
1
ган дарсликларда систематик бирликларни 
ёзишда йул куйилиб келинаётган камчиликлар талабаларга 
билим беришда келишмовчиликларга сабаб булмокда. Кдерда 
кимнинг дарслиги купрок 6ÿnca, у ерда шу асосда даре ÿnoi- 
мокда. Натижада битга бирлик турлича ташдш килинмокда.
Кайд этилганлардан куриниб турибдики, олий Укув 
юртларидаги юксак Усимликлар систематикасига оид дарс­
ликларда келтирилган систематик бирликларнинг номлари 
ва айрим терминларни ёзишда жиддий камчиликларга йул 
КУйилмокда. Бу хол юксак Усимликлар билан боглик булган 
энг мухим категория ва терминларни кайта кУриб чикиб, 
тартибга келтириш лозимлигини курсатмокда. Шундагина 
Републикамизнинг барча институт, университет ва акаде­
мик лицей, коллеж хамда мактабларида бир хил категория 
ва номлар асосида даре бериш имкониятига эга буламиз.
Мазкур кулланманинг асосий максади хам ана шу мав­
жуд муаммоларни бартараф этишга кУмаклапшщдан иборат. 
Кулланмани ёзипща Узбекистонда Узбек ва рус тилларида 
хамда чет элларда нашр этижан, асосан юксак усимликлар 
систематикасига оид купгина дарсликлар (Ветпптейн, 1912 
Козо-Полоянский, 1922; 1965, Кузнецов 1934; Буш 1944 
Курсанов ва б. 1963; Буригин ва б. 1977; Жуковский 1969
13


1982, Суворов, 1979; Сахобиддинов, 1976; 1966; Хамдамов 
ва 6. 1990; Яковлев, Челомбытко, 1990; Шостоковский, 1971{ 
Хржановский ва б. 1982; Мах?(амова, 1995; Рейвн ва 6. “Совре­
менная ботаника". 1990, хамда шу сохэга алокэдор илмий асар­
лар, кулланмалар, лугатлар (Тахтаджян 1966, 1987) Жизнь 
растений. 6 т.: Флора Узбекистана 6 т. “Определитель растений 
Средней 1АЗИИ''. 10 т.; З^сиров, Жвмошхонов, 1966, 1973; Зо­
киров ва 6. 1963; Набиев, 1969; Пратов, Одилов, 1995; ва
й п г г п у м яи й атгяд п я н ф г»м1т^1лян1гпгтн
Узбек тилида ёзилган юксак усимликлар системати­
касига оид аксарият бирликлар ва уларга берилган кУшим- 
чалар (аффикслар) республикамизнинг барча олий Укув 
юртларида, академик лицей ва коллежлари талабн дара- 
жасида эмаслиги инобатга олиниБ, шу соха Буйича 
10
'йи- 
даги Бирлик (категория)лар ва уларнинг к;^им чалари 
ишлаБ чикилди (Э-жадвал).
Жадвадда келтирилган сиогематик Бирликлар орасида дар­
слик ва бошк;а узбек тилида ёзилган асарларда кулланилма- 
ган турли даражадаги янги Бирликлар, ]^ушимпалар 6(Ч). 
Ишлатиб квдиигац аиг йьдик бв^ввкаедзаи ёнвн
2-жа^а/1
СИСТЕМАТИК БИРЛИКЛАР (КАТЕГОРИЯ1ЛАР)НИНГ 
НОМЛАРИ ВА КУШИМЧА (А(ФФИКС)ЛАРИ

И'»ий(лп1«нв)
НОМПфИ
К$)1им-
чалари
1^]бекФномгвр1
К)/и
1
««влари
1.
Кееояп (у^еСаЫ1е)
-
^сшшюврд^нВси
2.
Sl*regnum
(\^ааЫ 1е)
-
Я т л и к л ф ;^унечаси 
(кичмсдунйэО
-
3.
Р111а
Б$г1вм
Тоифа
4.
Сю
БУлжяа, ктнкО&им
С тгари
5.
Рас1а
Синф(ажаэд1
Симэн, л и г^
6.
8иЬс1а8518
1(Ье
О я ф и (ажчэдщ) кичик 
ажаэд
Кабипар
7.
СМо
А1е5
Кэ&ви(тарга6)
Намо, дор
8.
5иЬогво
1пеае
Кэбишча, кичик
Намо, дзр
14


10
.
Familia
SubAmllia
Aceee
Oideae
Оила 
Оклача, n n m оила
Дош.О'лдош
Дош,1уляош
Tribe
Eae
BÿniK
Subtriba
loae
Б$тнча, КИЧИК (Sÿ’HH
Genus
ТУркум
Subgenus
T y p i^ sa , кичих туркум
Sectio
Наел, секши
16.
Subscctio
Наслча, секиняча кичик наел, 
кичик секция
Series
Насаб
Subseries
Насабча, кичик насаб
Species
Тур
Subspecies
Турча, кичик тур
Varietas
Тур хили
Forma
Хил, форма
“синф” туб маъноси жихатдан кариндош — уругликни акс 
этгармагани туфайли унинг урнига халкка сингиб кетган, 
айникса инсонларнинг узок утмипшаги авлод-аждодларини 
ва уларнинг якинлигини билдирувчи “аждод” сузини бир­
лик сифатида ишлатишни тавсия этамиз. Дарсликларга унча 
алокадор булмасада, келгусида ёзиладиган асарларни мулжал­
лаб, рус тилидаги колено-триба бирлигини - бУгин, секци- 
яни - наел, серияни - насаб деб ишлатини максадга муво­
фик деб билдик.
куп вактлар дарсликларда ва бошка асарларда оралик 
бирликлари ясаш учун ишлатиб келинаётган кенжа cÿ3 
урнига —ча кУшимчасини ёки кичик сузини ишлатишни 
Уринли деб билдик. Маълумки, кенжа сузи оилада кичик 
фарзандга нисбатан ишлатилади. Агар битта оила ёки тур- 
К
5
^ 4 га булинса, у холда барчасини кенжа оила ёки 
туркум деб булмайди, албатта.
Дарсликлардаги бирликларнинг кушимчаларини 
кУнгил- 
дагидек дейиш кийин. Буни синф, синфча, кабила ва оилалар­
га берилган кУшимчаларда якдол куриш мумкин. Масалан, 
булимга -симонлар, -лилар, -дор; синфга -симон, -лилар, - 
симонлар, -намолар; кабилага -намо, дор, -лар, лилар, -гул
15


гуллар к^шиб ёзиб келинди. К.айд этилганлардан куриниб 
турибдики, битта к^таимча турлича катгаликдаги бирликлар 
учун кулланилган. Кушимчалардаги хилма-хилликни тартибга 
келтириш мак^садида булимга тоифа; булимча (кичик б^лим)- 
га - сигари; синф (аждод)га —симон, -лилар, синфчага (ки­
чик синф)га —каби; кабилага —намо, -дор; оилага —дош, 
гулдош аффиксларини кушиб ёзишни тавсия этмок;чимиз.
Кулланмада, дарсликларда келтирилган деярли барча 
йирик ва оралик; категорияларни келтиришга харакат 
к?
1
линди. Келтирилган оилаларнинг аксарият кз^cми юк­
сак ^Усимликларнинг чикз^б келиши билан богаанган.
Урта Осиё учун келтирилган 140 дан ортик; оиладан 
100 га як?
1
ни кулланмага киритилди.
КУлланманинг яна бир мухим томони шундаки, унда кел­
тирилган оилалар. Ер юзида учрайдиган гулли Усимликларга 
мансуб оилаларнинг деярли 17% га якинини ташкил этади ва 
уларнинг вакиллари юксак усимликларга оид фелогенетик 
систематика курсини укдгишга (ёзишга) асос була олади.
Булимда туркумгача булган гулли усимликларнинг си­
стематик бирликларини жойлаштиришда, ул^.рнинг сони- 
ни, хаётий шаклларини ва тарк;алишини аник?ташда акад. 
А.Л.Тахтаджяннинг “Система магнолиофитов” (1987) ва 
Г.П.Яковлев, Л.В.Аверяновларнинг “Ботаника для учите­
лей” (1997), У.Пратов, Т.Одиловларнинг “Узбекистон 
юксак усимликлари оилаларининг замонавий тизими ва 
узбекча номлари” (1995), Акад. К,-З.Зокиров, Х|.А.Жамол- 
хоновларнинг “Узбек ботаника терминологияси масала­
лари” (1996) номли асарларидан ва узбек тилидаги бот- 
никага оид лугат хамда дарсликлардан фойдаланилди.
Мазкур кУлланма Олий укув юртларининг талаба- 
лари учун юксак Усимликлар систематикаси курсидан 
маърУза матнларини ёзишда мавжуд дарсликларда 
йул
куйилган камчиликларни бартараф этишда, академик 
лицей, коллеж, урта мактабларда ботаникадан даре бе­
ришда систематик категория ва таксонлардан тугри 
фойдаланиш имконини беради деган ниятаамиз.
Юкорида кискача баён этилган фикр, мулохаза, так- 
лифлар келгусида “Ботаника” дан ёзиладиган янги дар- 
сликларнинг шаклланишига маълум даражада ёрдам 
беради деган умиддамиз.
Профессор У.Пратов
16



Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish