М а р к а з и У. Пратов, К


ринио­ фитлар (Rhyniophita)



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

ринио­
фитлар (Rhyniophita) 
деб аташади. Улар элементар ук органи 
каулоид ва ундаги филлоид ва ризоидлардан иборат булган. 
Эволюция жараёнида каулоидлардан йирик барплар (кир- 
ккулок; барглар - ваяга ухшашлар) келиб чиккан.
Филлиоидлар каулоидда урнашган буртма усимталар 
булиб, уларга плаунларнинг кичик барглари - микро- 
филларнинг келиб чик;иши билан борлик деб каралади. 
Риниятоифаларнинг спорафитлари дихотомик шохлан­
ган асосий Ук ва учида спорангай сакрювчи каулоидлар­
дан иборат. Каулоидларнинг учида жойлашган споран­
гияларда тенг споралар (изоспоралар) хосил булган, 
Спорангиялари калин пУстли ва шарсимон-узунчок шак- 
лларда булган. Уларнинг диаметри куксонияларда 1 мм 
гача, ринияларда эса узунлиги 12 мм гача етган. Спо- 
рангийларда куплаб споралар тараккий этади. Риниято­
ифа Усимликларнинг гаметофити хакида аник маълумот­
лар йук- Лекин улар тупрок орасида жойлашган булса 
керак деган фикрлар бор, холос. Дастлабки юксак Усим­
ликлар денгиз буйларида ва катга сув хавзалари атро- 
фидаги боткокликларда Усган. Ринияфитлар булими битга 
риниясимонлар 
синфи ва 2 та кабила; 
(ринияномалар ва
псилофитномалар) 
ни Уз ичига олади.
Ринияномалар (Rhyniales) кабиласи
Бу кабилага кирувчи усимликларнинг танаси дихото­
мик шохланган. Пояси туксиз, протоксилемаси каулоид- 
нинг марказида жойлашган. Спорангиялари узунчок ёки 
шарсиомон булиб, узунасига очилган. Кейинги классифи- 
кациялар буйича купчилик олимлар, жумладан америка 
олими ботаник Бирхост (1971) риниядошлар, хорнеофит- 
дошлар, хеднадошлар ва бошкаларни битта 
риниядошлар
(Rhyniaceae) 
оиласига бирлаштирадк.
Кабиланинг кадимги вакилларидан биттаси куксония 
туркумидир. Улар бундан 415 млн йил илгари Усган. Куксо- 
нияларнинг спорангияси майда, к,алин пУстли, шарсимон
18


ёки бироз узунчок; булган. Бу кабиланинг яхширок Урга­
нилган туркуми риниялардир. Улар сернам жойларда усган. 
Боткок жойларда калин усган. Улар оарсида катта риния 
(Rhynia major) йирикрок булиб, баландлиги 0,5 м гача ет­
ган. Поясининг диаметри 5 мм га якин булган.
Танасида илдизпояга ухшаш горизонтал Усувчи ризо­
идлари булган. Ундан юкорига караб поясимон кисми, па- 
стга томон эса ризоидлар тараккий этган. Ринияномалар- 
нинг яна бир характерли хусусияти шуки, уларнинг спо­
рангиялари бир-бирига якин жойлашган, айримларида 
улар кУшилиб усиб синангийларни хосил этган.
Псилофитномалар — (Psilophytales) кабиласи
Кабилага битга псилофнггдош (Psilophytaceae) лар оиласи 
кирган. Буларда ук; поя (каулоид) яхши.таракз1
й этган. Оила 
туркумларидан биттаси псилофит 6 5 ^ 6 , унга кирувчи тур- ■
ларнинг колдиклари девон даврининг бошларидан маълум 
булган ва улар Рарбий Европа, Урал, Рарбий Сибир, Шарк­
ий Козогистон, Хитой ва Шимолий Америкадан топилган.
Псилофитлар хам боткокликларда Усган. Уларнинг 
буйи риниялардан бир неча бор баландрок булган. По­
ясининг йугонлиги 5 мм гача булган.
Ринияфитларни Урганиш телом назарясининг яра- 
тилишида мухим рол уйнаган.
Риниятоифа бузгамга мансуб турлар билан йусинтои­
фа, плаунтоифа киркбУгимтоифа ва кирккулоктоифа 
булимлари Уртасидаги бошанишга оид материаллар та- 
боро ортиб бормокда, шу муносабат билан риниятоифа 
булимга кирувчи Усимликларга ундан кейинги булимлар- 
га мансуб булимларнинг энг содда тузилишга эга булган 
авлод-аждодлари деб караш мумкин.



Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish