М а р к а з и У. Пратов, К


БОТАНИКА ДАРСЛИКЛАРИДАГИ СИСТЕМАТИК



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

БОТАНИКА ДАРСЛИКЛАРИДАГИ СИСТЕМАТИК
БИРЛИКЛАР (КАТЕГОРИЯЛАР) ХУСУСИДА
Узбекистовда давлат тшщда усимликлар дунёси билан бог- 
лик; холаа олиб бориладиган илмий изланишлар ва ёзилади­
ган дарслик >^мда кулланмалар мазкур соханинг терминоло- 
гиясини, шу жумладан категорияларини (тур, туркум, оила, 
кабила, синф, булим)нинг узбекча номларини мукаммал 
ишлаб чикдш айни замоннинг ботаниклари олдида турган 
энг муздш вазифаларидан бирвдир. Давлат тилида ботаникага 
оид йирик энциклопедик лугатаарнинг яратилмаганлиги усим­
ликларга багишлаб >збек тилида нашр этилаётган, айникса 
илмий оммабоп асарларда, баъзи бир маколаларда, з^мда дар­
слик ва кулланмаларда чажашликларга йул куйилиб, термин 
ва категорияларнинг номлари бузиб ёзилмокпд.
Булардан ташкари Узбекистонда учрайдиган усим­
лик тур ва туркумларининг купчиликка манзур булади- 
ган ботаника номенклатураси коидаларига асосланган 
узбекча номларин
11
ИГ етарли эмаслиги бир тур ёки тур­
кумга мансуб усимликларнинг бир нечта номлар билан 
аталиб кетишига сабаб булмокца.
Таъкидлаш жоизки, Республикамизда ботаника фани- 
нинг тараккиёти к^п жи)^тдан шу со^а терминологиясининг 
мукаммал ишлаб чикдлганлиги билан белгиланади. Шунинг 
учун бу мавзу узига хос махсус тадкикотларни талаб этади.
Биз узбек тилида нашр этилган ботаникага оид асар- 
лардаги терминларни тазртил килмокчи эмасмиз. Аксин- 
ча, мавжуд лугатлардаги фикрларни кувватлаган ходца 
Узбек тилида нашр этилган «Ботаника» дарсликларининг 
юксак усимликлар систематикасига оид булимларида йул 
Крилган айрим камчиликларни аниклаб, уларни барта­
раф этиш йулларини топишга харакат килиш билан бир- 
га, айрим терминларнинг ёзилиши х^кидаги уз фикр ва 
мулохазаларимизни баён этмокчимиз, холос.
Узбекча ботаника терминлари ва уларнинг илмий асос­
лари хамда турли даражадаги категорияларнинг номлари


тула-тукис ишлаб чик?
1
лмаганлиги сабали нашр этилган 
дарсликларда систематик бирликларнинг номларини ёзиш­
да бир к;атор камчиликларга йул куйилган.
Ана шу хилма хилликни к?{ёслаш максадида узбек тили­
да турли вакгларда нашр этилган ботаникага оид дарслик­
лар (асосан Л.И.Курсанов ва б., С.С.Сахобиддинов ва б., 
В.А,Буригин ва б., И.Хамдамов ва б. )^мда Х.М.Махкамова- 
ларнинг дарсликлари) га хамда термин ва усимликларнинг 
номлари хакдца ёзилган асарларга мурожаат килинди.
Дарсликлар турли олий укув юртлари учун ёзилган­
лиги туфайли улар бир-биридан хажми, уларда келти­
рилган категория ва таксонларнинг ёзилиши ва сони 
жихатдан анча фарк килади. Масалан, рус тилидаги «По­
рядок» ни С.С.Сахобиддинов «аждод» деб ёзса, колган 4 
та муаллиф «тартиб» деб, «под семейство»ни бир муал- 
лиф «оилача» деса, иккинчиси «кенжа оила» деб ёки бир 
муаллифнинг узи иккаласини хам ишлатган.
Тртри, категориялардаги таксонлар сонининг куп ёки 
камлиги шу фан учун ажратилган соатларга караб белги- 
ланган булиши мумкин. Шундай булсада, дарсликларда­
ги 27 та ёки 37 та оила филогенетик систематикани тала­
баларга тушунтиришга етарлими деган савол тугилади. 
Бизнинг фикримизча келтирилган с илалар оркали гулли 
усимликларнинг чикиб келишини тулик баён этиб булмай­
ди. Кайд этилган дарсликларда кабул килинган йирик 
бирликларни ёзишда айрим келишмовчиликларга йул 
куйилган. Жумладан, рус тилидаги «моховидные» (булим) 
узбек тилида «мохсимонлар», йусинсимонлар деб, «Пси- 
лотовидные» - «псилотсимонлар», «псилофитсимонлар», 
«псилотлар» деб, «Хвошевидные» - «Понабарглилар» ёки 
«Бугимлилар», «Понабаргсимонлар» деб, «Папоротнико­
вые» - «КиркКУлоксимонлар», «папоротниксимонлар» 
деб, «Голососеменные» - «Ялангоч уруглилар», «Очик 
уруглилар» деб ёзилган. Шуни хам айтиш керакки, баъзи 
дарсликларда булимлардан айримларининг урни алмаш- 
тириб юборилган ёки умуман келтирилмаган.
Йирик систематик бирликларни киёслаш ва тахлил 
килиш С.С.Сахобиддинов дарслигининг иккинчи томида 
синфдан кейин сингарилар кушимчаси билан ун бир мар­
та келтирилган «Тана»нинг кандай максадца келтирилган-


лига, унинг филогенетик систематикада тутган урни, эти- 
мологияси жуда хам аник; эмаслигини к5^сатди.
Синфдан кейинги бирлик синфча (ёки кенжа синфни), 
ундан кейинги уридца турадиган кабила (тартиб) ни ёзишда 
хам келишмовчиликларга 
йул
куйилган. Мухими шундаки, 
айницса к;абилалар, ёзилиши ва купшмчаларига кдраб бир- 
биридан ажралиб туради. Булардан ташкэри бир дарсликдаги 
кэбила, бошкэ дарсликда синф ва ёки синфча деб олинган.
Дарсликларда энг куп кулланиладиган бирлик - оила­
ларнинг лотинча ва узбекча номларини ёзишда жуда катта 
чалкашликларга дуч келамиз. Мана шулардан айримлари. То- 
рондошлар оиласи Откулокдопглар ёки Гречихалар, Ялпиз­
дошлар оиласи, Ясноткадошлар оиласи ёки Лабгулдопглар, 
Лоладошлар оиласи Лилиядошлар, Раънодошлар оиласи 
Розадошлар, Атиргулдошлар, Раъногулдошлар деб ёзилган.
Дарсликлардаги мунозарали масалалардан яна бири 
йирик таксонларга бериладиган кушимча (аффикс)лар 
булиб, улар хам к;айта куриб чик?
1
шни ва хар бир бирлик 
учун муайян кушимчани ишлатишни так;азо этади.
Ботаника номенклатураси коидаларига мувофик сис­
тематик бирликларни ифодаловчи махсус кушимчалар 
ишлаб чикилган. Унга кура оилага лотинча 

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish