Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet442/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   438   439   440   441   442   443   444   445   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Географик таркалиши. Тундранинг текислик ва тогли ж ой лари да
Сибирда ва Олтой, Урал, ш аркий K,o
3
o fh c to h , Т ян ь ш ан ь
т о г л а р и д а
(500— 2500 м баландликда) х ам д а Узок Ш а р а д а учрайди. М ахсулот 
Олтойда тай ёрланади.
Мах,сулот тайёрлаш. 
Ус и м ли к
илдизини 
к у з д а к о в л а б олиб, сув 
билан ювиб тупрокдан т о з а л а н а д и хам да 
б у л а к - б у л а к
килиб киркиб, 
очик ерда куритилади.
Усимлик йук 
б у л и б
кетмаелиги учун уш а ерда 
м а х с у л о т 10
йилдан 
сунг ка й та д а н т а й ёр л а ш г а рухсат этилади. Ш унда хам 1 —2 пояли ёш 
усимликлар илдизидан махсулот тай ёрланмайди.
Махсулотнинг ташки куриниши. Тайёр махсулот илдизпоя ва 
илдиз б у л а к ч а л а р и д а н иборат. И лд изп оя 9 см гача узунликда
йугонлиги 
2
— 5 см, каттик, усти бурушган, гадир-будур. Илдизининг 
узунлиги 2 —9 см, йугонлиги 0 ,5 — i см. И лдизпоя ва илдиз устки 
куриниши ялтирок, хи рарок кун ги р-кулран г 
(х.ирарок тиллани 
эслатувчи), синдириб курилганда ичи ок. саргиш 
ёки бир оз кунгиррок 
рангли булиб, аччик-буриштирувчи мазаси, атиргул хидига ухш аш
хиди бор.
XI Д Ф га к у р а махсулот намлиги 13 %, умумий кули 9 %, 
Усимликнинг б о ш к а кисмлари (барглар, поя) 4 %, органик 
а р а ­
л а ш м а л а р
1
%, минерал а р а л а ш м а л а р 3 %, м айд ал ан ган (к и р к и л ­
ган) махсулот учун намлик 12.%, умумий кули 
8
%, 7 мм д ан йирик 
б у л а к л ар 10 % ва тешигининг диаметри 0,5 мм ли э л а к д ан утадиган 
майда кисми 
2
% дан куп х ам да салидрозид гликозид микдори 
0,8

д ан кам булм асл и ги керак.
Кимёвий таркиби. И лдиз тарк иб и да 0,50— 1,29 % фенол-глико- 
зид-родиолозид (салидрозид) 
ва долчин спиртини глкозидлари 
(розин, розевин ва р о зар и и ), атрацен унумлари, 20— 25 % гача 
ошловчи моддалар, 0,9 % 
э ф и р
мойи, ф л ав он оид л ар (кверцетин, 
кемпферол, гиперозид, 
и з о к ь е рц к тр и н ,
родалин, родианин, родиалгин 
ва б о ш к а л а р ) , органик 
( о к с а л г т ,
янтар, галлат, 
л им он
ва олма) 
кислоталар, С ва Р Р витаммилар, 
к у м а р и н л а р
х ам д а лактон 
характери га эга булган моддалар
м а р г а н е ц
ва б о ш ка б ири км алар 
бор.
С али дрози д (родиолозид) гликозиди глюкоза ва n -оксифенилэ т а ­

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   438   439   440   441   442   443   444   445   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish