Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet443/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   439   440   441   442   443   444   445   446   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

нол (п-тиррзол) агл и коаи га п арч ал ан ад и.
Ишлатилиши. Усимликнинг доривор препарати нерв системаси 
иш ийинг ф у н к ц и о н а л
Сузилпшида, мия 
ва о р га н и зм н и н г ж и см о н и й  
чарчашида организм тонусиии кутарувчи дори сифатида ишлатилади.
Доривор препарати. Суюк экстракт.
Родиола усимлигининг доривор препарати ж еньш ень 
ва э л е у т е р о ­
кокк преп ратл ари га ухш аш , лекип 
у л а р д а н
кучсизро* 
ва л е в з е я
усимлигининг доривор ирепаратига нисбатан кучлирок 
т аъ с и р г а эга.


ТАРКИ БИ ДА Л И Г Н А Н Л А Р ВА УЛАРНИНГ УНУМЛАРИ
БУЛГАН 
д о р и в о р
у с и м л и к л а р
Л и гн а н л а р купчилик доривор усимликларнинг асосий таъсир 
этувчи биологик фаол м од д алари булиб, т у к и м а л а р д а соф хамда 
гликозидлар холида учрайди. Бу бири км алар усимликларнинг хамма 
орган л ари да, айникса у руг хам да илдиз, илдизпоя ва пояларида 
(уларнинг ёгочли кисмида) куц микдорда тупланади.
Кимёвий тузилиши буйича лигн ан лар асосида фенилпропан икки 
молекуласининг у заро бирлаш ган формаси, яъни димери булади.
Усимликлар тарк иб и да купинча лигнанларнинг хар хил типдаги 
мураккаб бири км алари — уларнинг турли унумлари учрайди. Л и г ­
нанларнинг турли типлари ароматик я д род а — фенил радикалида 
турли функционал (гидроксил, метокси, метилендиокси ва б ош ка) 
гурухлар булиши, С 
7
ва С
71
углерод атом лари орасидаги туйинмаган 
(куш) богланишлар булиши ва б ош калар хисобига вужудга келади.
Турли типдаги ли гн ан л арга куйидаги бирикмаларни мисол килиб 
келтириш мумкин:
СГ
С/ ,  
Фенилпрспаннинг димери
ОН
Он
Диарилбутан т и п и -  
доги пигнан
Дибензоциклооктадиен 
ти п и д о ги лигнан


но
Ofl
ом
цигидронафталин 
типидаги лигнан
Диоксо дициклооктан 
ти п и д а ги лигнан
Л и гн а н л а р органик эритувчилар (эфир, бензол, хлороформ ва 
б о ш к а л а р ) да, эф ир мойлари, ёрлар ва см о л а л а р д а яхши эрийди. 
Шунинг учун у л ар усимлик ту ки м а си д а купинча эфир мойлари, ёглар 
ёки с м о л а л ар тар к и б и д а эриган холда учрайди. Л екин сув буги 
ёрд ам и д а ли гн ан л ар х ай д алм ай д и ва уларни ёгл а р д а н а ж р а т и б олиш 
ан ч а кийин. Ш у с а б а б л а р г а кура л и гн ан л ар хози ргач а яхши 
урган и лм аган ва бу гурух б ирикм аларни ан ал и з килиш усуллари 
етарли д а р а ж а д а иш л аб чикилмаган.
Л и гн а н л а р уси м л и кл ард ан органик эритувчилар ёрд ам ид а а ж р а ­
тиб олинади. 
Б а ъ з и лигнанларни 
а ж р а т и б олиш ж а р а ё н и д а : 
эритувчилар кисман х а й д а л г а н д а ёки эритма совитилганда улар 
кристалл холида а ж р а л а бошлайди. А ж р а т м а д а л и гн ан л ар бор- 
йуклигини а н и к л а щ хам да уларни соф холда а ж р а т и б олиш учун 
хромотографик а н а л и зл а р д а н фой далан ил ад и . О д атд а си ф ат р еа к ц и ­
яси си ф ати д а ф ен ол л арга килинадиган р еа к ц и я л ар куллан и лади .
Л и г н а н л а р турли ф арм акол оги к т аъ си р га эга. Улар стимулятор 
(хитой лимонниги, левзея, элеутерококк, ак ан топ ан акс ва б о ш ка 
У симликларда), канцерометрик — р а к к а ка рш и (подофиллиум усим­
л и ги д а ), геморрагик д иатез ва тромбопения касал л и гига ка рш и
(кунж ут уругида) 
х а м д а б о ш к а т а ъ с и р га эга. 
Шунинг учун 
тарк и б и да л и гн ан л ар булган уси м ли клардан тай ёрл а н ган дори 
т урлари турли ка сал л и к л ар н и д а в о л а ш м а к са д и д а кейинги в а к т д а
тиббиётда кенг кул ам да к улл ан и лм окд а.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   439   440   441   442   443   444   445   446   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish