Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Д О Р И В О Р М АХ.СУЛОТЛАРНИНГ Н А М Л И Г И Н К АНИК.ЛАШ



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Д О Р И В О Р М АХ.СУЛОТЛАРНИНГ Н А М Л И Г И Н К АНИК.ЛАШ
«Товаршунос анализи» кисмида доривор махсулотлар намлиги 
ГОСТ да куйилган талаблардан юкори булса, сифати паст булиши 
мумкинлигини айтиб утилган эди. Шунинг учун хам намликни 
аниклашнинг ахамияти катта. 

-
А н и м а т техникаси (XI ДФ га кура), Аналитик тарозида аник, 
тортилган иккита 3—5 г (айрим холларда 1—2 г) огирликдаги тортма 
(анализ учун олинган махсулот) доимий огирликкача куритилган ва 
тортилган 2 та бюксга алохида-алохида солинади. Сунгра иккала 
бюкс махсулот билан куритувчи печда 100-^-105° да доимий 
огирликкача куритилади. К,издирилган бюксларни тортишдан олдин 
эксикаторда 30 минут совутилади.
Биринчи тортиш барг, ер устки кием ва гуллар учун 2 соат, илдиз, 
илдизпоя, пустлок, мева, уруг Ва бошка махсулотлар учун 3 соат 
киздириб, 30 минут совитилгандан сунг утказилади. Бюкслар доимий 
огирликка келгунча киздирилади, совитилади ва тортилади. Кейинги 
киздиришлар ва совутишлар 30 минут давом этади.
Кейинги икки марта тортилган бюкс огирлигянинг фарки узаро
0,01 г дан ортик булмаса, бюкс доимий огирликка келган ёки 
махсулот абсолют куритилган хисобланади.
Намлик % хар иккала намуна учун алохида-алохида холда 
куйидаги формула билан аникланади:
_ (а — в ) -100
бунда х — намлик, %;
а — доривор махсулотнинг куритишдан олдинги огирлиги;
в — доривор махсулотнинг куритишдан кейинги огирлиги;
Иккала навеска намлигининг узаро фарки 0,5 % дан ошмаслиги 
керак. Иккала намлик йигиндисини иккига булиб, уртача курсаткич 
топилади.
ГОСТ да хамма доривор махсулотларнинг муайян намлик 
микдори курсатилган булади. Намлик микдори хайо намлигига хамда 
доривор махсулот табиатига боглик булади.
Гигроскопик махсулотлар хаво намлигини узига тез тортиб олади. 
Махсулотни саклашда уларнинг бу хусусияти Хисобга олинади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish