Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

200
". 25
150
100
15.
50
50
25
50
5
25
100
200
25
50
25
15
50
100
25
50
20
15
25
50
25
100
300 -
25
50
300
50
О
О
25
15 ,
50
50
25
100
50
25 
>
10Q
100
50
«■
50
200
25
50
300
25
150
200
25
50
50

25
100
10
25
100
300. ■>
50 .
200
200
50
100
100
25
50
600
50
100
ю о о
300
!5.000
2.000
100
50
400
100
500
200
100
25
100
50
47


Давоми
Аятмш тчуяоажмджгм миадор, 
грамм мсобид»
М и с у л о т пои м
м<(д1яитн
нкмаМ(р*>
мпшшмрт
■ 1Ш Ш
кулик М 
Т«Ъ- 
«■рхмупи
МОДД(^1«рНЯ
Усимликларнинг бошка махсулотлари: 
Ликоподий
60
25
Шохкуя 
,
60
100
К.айин зам буруги — чага
2.000
500
100
Д ен ги з карами-таллони
3.000
500
1.000
Д ен ги з карами — т^гралган
500
100
- 300
Д евгяэ карами — порошок(кукун)холида
100
50
200
Х^йвоцдан олинадиган махсулотлар: 
Спонгнлла
100
25
3- ж а д в а л
Аиадпир зпуи ^ т м м м у а ш р м м схемаси
48


МАХСУЛОТНИ АНАЛИЗ к и л и ш
Доривор: .махсулотни чинлйгини аниклангандан кейин, 
шу 
доривор Усимликнинг махсулотга кирмайдиган органлари, махсу- 
лотнингадрайган, сартайган кисмлари, хашаротлар билан зарарлан- 
ганлик дараж аси хамда бошка органик, минерал аралаш м алар ва 
бошкалар борлиги микдорий жихатдан аникланади.
Доривор усимликларнинг хамма органлари хам фармацияда 
доривор махсулот сифатида ишлатилавермайди. Таркибида таъсир 
этувчи кимёвий бирикмалар куп булган органларгипа , Доривор 
махсулот була олади. Масалан, канакуНжутнинг таъсир этувчи мойи 
ф ак ат уруридан олинади. Бу усимликнинг пояси ёки; баргида мой 
булмайди. Уругга аралашиб кетган поя ва барг махсулот сифатини 
пасайтиради. Ш у н и н г учун хам уругда учраши мумкин булган 
УсИмлик кисмлари аралашмасининг йул кУйиладиган микдори 
ГОСТда курсатилган.
Доривор махсулотни, айникса барг, гул ва утларни тайёрлаш, 
куритиш ва саклаш жараёни нотугри олиб борилса, улар коряйиб ёки 
Саргайиб кетади. Доривор махсулотлар шудринг кутарилмасдан ёки 
ёгингарчиликдан сунг хуллигида йигилса, шунингдек уларни уйиб 
куйилса хам юкорида айтиб утилган ходисалар руй бериши мумкин. 
Бундан ташкари, доривор махсулот ёмон куритилганда.(куритиш
вактида калин килиб ёйилса ёки жуда секин ва узок вакт куритилса) 
Хам корайиб ёки с а р Я й и б колади. Махсулотни таш ки куринишидаги 
Узгаришлар 
(корайиши 
ва саргайиши) 
таркибидаги 
кимёвий 
бирикмаларнинг парчаланганлигидан далолат беради. Агар махсу* 
лотнйнг корайган ва саргайган . кисми ГОСТ да .курсатилган 
микДордан гкуп булса, доривор махсулот кайтадан навларга 
ажратилади ёки та шла б юборилади.
Доривор махсулот. идишларга жойлаштириш-(упаковка килиш) 
ва ташиш 'вактида синиши, майдаланиши Хамда кукунга айланиб 
кетиши мумкин. Айникса ^,урт органлар купрок майдаланади. 
Майдаланиб кетган доривор махсулотнинг сифати бузилади. Чунки 
кукун булиб кетган махсулотни чанг ва тупрокдан тозалаб булмайди, 
айни вакт да Доривор махсулот4 кислород ва намликка купрок дуч 
келади. Н атиж ада доривор махсулотнинг намлиги о ш а д к Шунинг 
учун доривор махсулотларни идожи борича майдаланиб кетишидан 
эхтиёт булиш керак. Осон майдаланиб кетадиган мУрт махсулотлар 
майдаланган кисмининг рухсат этиладиган микдори ГОСТ, ОСТ, ВТУ 
ва Д а в л а т фармакопеясида белгиланган.
Органик аралаш м алар деганда бошка усимликларнинг кисмла­
ри: хашак, кумир, кипик ва бошкалар тушунилади. Минерал 
аралаш м алар эса кум, кесак, темир, шиша, ойна парчалари ва 
бошкалардан иборат. Одатда органик аралаш м алар доривор 
‘ махсулотларда 13 %, минерал ар алаш м алар эса 0.5 — 2 % гача 
булиши керак.
Тайёрловчиларнинг тажрибасизлиги ёки эътиборсизлиги н ати ж а­
сида махсулотда )органик аралаш м алар микдори .купайиб кетиши
4— 5121
49


мумкин. Махсулот тайёрлаш вактида йигилаётган доривор усимлик- 
ка j/хшаш бошка усимлик ёки доривор усимлик билан бирга усувчи 
усимликлар органлари аралашиб кетиши, органик аралаш малар 
микдорини купайтиради.
Товаршунос анализи учун 

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish