Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet384/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   380   381   382   383   384   385   386   387   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Д агал тукли строфант — S tr o p h a n t h u s hispidus D. С. йирик ли ан а 
усимлиги. Б арги оддий, сертук, эллипссимон, уткир учли булади. 
Г уллари д и х а зи я га ( к у ш а л о к шохчали тупгулга) тупланган. Гули- 
нинг тузилиш и Комбе строф антига ухшайди. Л ек ин тЬжбаргининг 
учидаги 20— 25 см узунликдаги ипчалари юкори томонга йуналган.
Бу усимлик уруги таркиби дан К-строфантозид, строфантидинди- 
гиталозид ва б о ш ка ю рак гликозидлари а ж р а т и б олинган. Уругида 
гликозидлардан т а ш к а р и 30,5 % ёг, ал ка л о и д л ар , сапонинлар ва 
б о ш к а б ири км ал ар булади.
Чиройли строфант — S tr o p h a n t h u s g r a t u s F ra n c h . Б у усимлик 
Р арбий Африканинг нам тропик урм он л ари да усади. Уруги майда, 
туксиз ва кунгир рангли булиб, ундан у аб аи н (строф ан тин -G) юрак 
гликозиди а ж р а т и б олинган. Уругидаги ю рак гликозидларининг 
микдори 
4— 8 %, 
строфантин-(лнинг 
гликозидлар 
суммасидаги 
микдори 90— 95 % га тенг. Уругида яна 35 % ёг, ал кал ои д л ар, смола 
ва б о ш к а бири км ал ар бор.
Т ар к и б и д а ю рак гликозиди б улади ган б о ш ка п р еп аратл ар таъсир 
кучини а н и к л а ш д а строф антин -G гликозидидан станд арт гликозид 
си ф ати д а ф ойдаланилади.
361


НАШ АСИМОН 
К Е Н Д И Р 
И Л Д И ЗП О Я С И
ВА 
И Л Д И З И — RHIZOMAT А 
КТ
RADICES APOCYNJ С AN NAB INI
Усимликнинг номи. 
Н а ш а с и м о н кендир - A p o c y n u m
carmabi- 
n u m I..., кендирдош лар — Apocynaeeat; оиласш а 
кира ди.
Н аш асим он
ке н ди р кун 
йиллик, 
буйи 

1,5 
м 
га етадиган 
ут усимлик. И л д и з системаеи ер 
ос 
i ид 
а 
ж уд а 
куч л., тар;;,скип ii ган 
б у л и б , у с им л и к н и н г в е г е та т и в
кун ай и ш и да 
к а т т а
а х а м и я т га
эга. Ер 
остида илдизнинг 
ю к о р и к и с м и д а н т у р ли т о м о н г а й у н а л г а н х а м д а
горизонтал 
ж о й л а ш г а н ер 
остки ётик, н о вд ал а р - столонлар чикади. 
С толонлар 
маълу.м 
ерда ер 
устки 
поя в 
а 
илдизлар 
косил к и л ад и .
Н а т и ж а д а
к ендир 
усимлиги 
б ир - о и р л б и л а н ер 
оулидс
. ч а т иш и б , Онр 
не ч а
гектарга т а р к а л и б
кетади. П оя с и тик 
усувчи, 
я ш и л
ёки 
т у к
кизил 
рангли булиб, к а р а м а -к а р ш и шохланган. 
Б а рг и 
оддий, ланцетсимон 
ёки чузик тухумсимон, 
у т кир учли, 
текис киррали, 
гуксиз. 
пояда 
ки ск а банди билан к а р а м а -к а р ш и , 
б а ъ з а н
кетма-кет жойлаш ган. 
Г у л л а р и
руваксим он к а л к о н га
т у п л а н г а н
1 улкосачаси 
ч у к у р 
беш 
б у л а к к а
киркилган, гултожиси пушти 
еки 
ок, цилиндрсимон-кунгирок- 
симон 
б ули б,
ярм исига к а д а р беш б ула кка киркш п ан. Огалиги 

та,
о н а л и г и и к ки та м е в а б а р г и д а н т а ш к и л
гоп ган 
М е в а с и
...пи 
ш 
ганда
о ч и л а д и г а н б а р г ч а .
Июнь-август 
о й л а р и д а
гуллайди, 
мева с н 
с е нт я б р ь - о к т я б р д а
ет ил а ди.
Географик т ар к ал иш и. 
Б у у с и м л ик
ёввойи 
х ол да
Шимолий 
Америкада усади. М осква вилояти, Узбекистонда (Тошкент вилояти- 
д а ) у с т и р и л а д и . 1
М ахсулот тай ёрлаш . П л а н т а ц и я д а \гстириладиган 
ус имликнинг
ер остки кисми 3— 4 ёш ида, кузда машина 
б и л а к
30 см дан кам 
булм аган чукурликда 
( г о р и з о н та л ж о й л а ш г а н ер остки ётик, новда- 
столонларни хам йигиб олиш 
учун) к о в л а б
олинади. Чукуррок 
ж о й л аш ган илдизлари 
й и ги л ма й д и . И л д и з п о я н и п о я да н а ж р а т и б ,
туп роклардан то зал а н а д и ва сувда ювиб, кундалангига майда 
ки см ларга киркилади ва 
к у р и тг и ч д а ку ри т и л а д и .
Махсулотнинг таш ки куриниши. 
Т а й ё р ма хс ул от
илдизпоядан 
ва 
ер остки ётик новдадан 
т а ш к и л топтан. Н о в д а л а р у з унлиги 
5— 15 
см, 
диаметри 
эса 
0,5— 1,5 
см. 
Илдизпоянинг 
устки 
гомони 
кул- 
ранг-кунгир, ичи эса оч са ри к 
р а н г л и
булади. М ахсулот хидсиз 
булиб, 
огизни ловуллатувчи аччик мазаси 
бор.
Кимёвий 
таркиби. 
М а х с у л о т
т а р к и б и д а
0,8 
%
г а ч а
ю р а к
гликозидлари, танин, 
каучук, оз м и к д о р д а а л к а л о и д л а р , о р г а н и к
кислоталар, 
тритерпен 
( ол е а н о л
кислота,
амирин, 
лупеол 
ва 
б о ш к а л а р ) 
х а м д а б о ш к а б и р и к м а л а р б ула д и.
И лд изп оя ва столонидан 
0,17 
0,50 
% гача цимарип ( гидро- 
л и з л а н га н д а ц им ароза кандига 
ва 
строфа нтидиь аглико;,;,, а пар-..* 
л а н а д и ) , апоканнозид, циноканозид, 0,33 % 
г а ч а
К -строф антин -p 
ва

Тошкент вилояти шароит ила кендир турларини устириш агротехника шартла-
рини Тошке нт ботаника богиминг к а п а илмпи ходими К- X- Хужа ен ишл а о чпклан.


бош ка ю рак гликозидлари а ж р а т и б олинган. Уругида 0,35 %, 
баргида эса кам микдорда ю рак гликозидлари бор.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   380   381   382   383   384   385   386   387   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish