Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


L Алкалоидларга хос сифат реакциялар



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet249/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

L Алкалоидларга хос сифат реакциялар. А лкалои дларн и ан и кл аш
учун у ткази л ади ган си ф ат реакц и я л арн и иккита катта гурухга буйиш 
мумкин:
1. У мумий-чуктирувчи реакц иял ар.
2. Хусусий (б аъ зи а л к а л о и д л а р га хос) — ранг хосил килувчи 
реакциялар.
Ус'имликларда а л к а л о и д л а р бор-йуклиги биринчи гурухга ки- 
рувчк умумий р еа к ц и я л ар ёрдам ида ан и кл ан ад и . Л екин бу реакция­
л а р ёрдам ида у-симлик тарк иб и да к а н д а й алка л о и д борлигини 
аниклаб булмайди. Ал калои д л ар бу р е а к ц и я л а р д а реактивлар 
таъсирида чукма х оси л 'ки л ад и . Бунинг учун хлороформ ёки эфирда 
эритилган асос холдаги ал кал оид эритмасидан чинни ёки ш иш а 
пластинкачаси устига 1— 2 томчи томизиб куритилади, сунгра унга 
бир томчи 0 ,1 —0, 05 н хлорид ёки сул ь ф ат кислота куш иб эритилади. 
Агар эритма устига бир томчи реактив куш илса, чукма (ёки л о й к а) 
Хосил булади (реакти вдан озгина куш иш керак, акс холда б аъзи
а л к а л о и д л а р чумаси ортикча куш илган реактивда эриб кетиши 
мумкин),
Алкалоидларни чуктирувчи реактив си ф ати д а комплекс йодидлар 
(Б уш ард , Вагнер, Мейер, М арм е, Д р а ге н д о р ф р еа к т и в л а р и ), б аъзи
комплекс кислоталар: 
ф о с ф а т — молибдат, 
ф осф ат — в ольфрам, 
силикат — вольф рам ки сл отал ар (Зоненштейн ёки Вриз, Ш ейблер, 
Б ертран ёхуд Годфруа р еа к т и в л а р и ), огир металл (симоб, олтнн, 
платина) тузлари ва баъзи кислота хусусиятига эга булган органик 
бирикм алар (танин, пикрин кислота) нинг эритмалари ишлатилади.
Ю корида 
курсатилган 
реакти вл ар 
билан 
оксил 
мод д алар, 
уларнинг п арч ал ан иш махсулотлари хам да б аъ зи гетероцикдик 
б ири км ал ар (антипирин ва б о ш к а л а р ) хам чукма бериши мумкин. 
Бундан т аш к ар и , юкорида курсатилган реакти влар таъ с и р и д а хар 
хил а л к а л о и д л ар турли д а р ая гад а чукади. Шунинг учун а л к а л о ­
идларнинг бор-йуклиги а н и к л ан аёт га н эритм а купгина реакти влар 
(к ам и да 5 —6 хил реактив) билан чукма хосил килса, бу — ал ка л о и д
борлигидан д а л о л а т беради, чукма 
хосил 
булм аса, эритм ада 
а л к а л о и д йуклигини курсатади.
М ахсулот тарк иб и да а л к а л о и д л ар б о р -й у м и г и н и ан и к л аш учун 
умумий (чуктирувчи) реакц ия куйидагича б а ж а р и л а д и : 100 мл 
х аж м л и колбага м а й д ал ан ган м ахсулотдан 1 г солиб, унинг устига 
хлорид кислотанинг 1 % ли эритмасидан 25 мл куйилади ва сув 
хам момида 5 минут д ав ом и да ки зд ири л ад и (а л к ал о и д л ар м а х су ­
лотда н туз холида а ж р а л и б ч и к ад и ). К ол ба да ги сую клик совигандан 
сунг ф и льтрланади. Бир нечта чинни и диш чага бир неча томчидан 
ф и л ьтрат солиб, унга юкорида курсати лган умумий чуктирувчи 
реа кти вл а рд а н 1— 2 томчидан куш илади . Агар а ж р а л м а д а а л к а л о ­
и длар булса, улар микдорига к а р а б тезда ёки бир оздан сунг л ойка, 
чукма х,осил буладч-
М ахсулот ва эритм ал ард а кандай алка л о и д борлигини хар бир
233


алКалоидга хос рангли реакц и я л ар билан ан и кл ан ад и . Бу р еа кц и я л ар
N '.^караёнида ал ка л о и д молекуласидан сув молекуласи аж рал и ш и 
ал калоид оксидланиши ёки 'с ув тортиб олувчи реакти влар (кон- 
ц ентрланган сульф ат кислота ва б о ш к а л а р ) иштирокида альдегидлар 
билан 
конденсацияга 
киришиши 
мумкин, 
Н а т и ж а д а
хар 
бир 

ал к а л о и д га хос турли рангдаги м ахсулотлар хосил булади.
' А лкалоидларни а н и кл аш д аги рангли реакц и я л ар д а'ко н ц ен тр л ан - 
ган сульфат, нитрат, хлорид ва б о ш ка ки слоталар, формалин, турли 
оксидловчи (К

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish