лигнивга ай л ан и б к<'тади. Никотин оксидланиш идан хосил -булган
никотин кислотанинг ам ид формаси усимликларни б аъ зи оксидланиш
ва к а йтарили ш ж а р а ё н и д а иштирок этувчи ферментлариинг асосий
кисми хисобланади. Никотин ва конволамин ал ка л о и д л ар и уз метил
гурудини бошка б ир ик м а л ар синтези учун бериши мумкин. Пиридин
ва пиперидин а лка лоид л а ри пиридиннуклеид ферментлар синтезида
иштирок этади. Усимликлар тукима сида ал ка л оид л ар н ин г оксидлан-
ган N -оксид формаси узидан кислород а ж р а т и б беради ва керак
б у лга н д а ортикча кислородни узига бириктириб, тук.ймалардаги
оксидланиш ва ка йт ар ил и ш ж а р а ё н л а р и д а фиол иштирок этади.
А л калои д л ар усимлик. т у к и м а ла р ид а буфер рол и ни хам б а ж а р и ш и
мумкин.
Усимликларнинг кукариб турган ер устки кисмида ал ка ло ид ла р
о д атд а усимликнинг яхши усган в акт и д а
максимал микдорда
тупланади. Бу д ав рд а ер остки орг а н ла р и да а л ка л о и д л а р мннимал
микдорда булиб, уларнинг ма ксимал микдорда туиланиши ер устки
кисмининг куриб колиши ва усимликнинг уйкуга кириш д ав риг а
тугри келади. Д ем а к, а л к а л ои д ла р усимликларнинг айни д ав рид а
керак булган ва наел колдириш учун асосий роль уйиайдиган
о р г ан л ар и д а максимал т уп л ан ар экан
Ьу хол ал ка л оид л ар н ин г
усимликлар хаётида мух,им аха ми я т г а эга эканлигини к урс атад и г ан
■далиллардан биридир.
Х а к и к а т а н хам
ал ка л оид л ар н ин г
кимёвий тузилиши турли
в а р и а н т л а р д а булишини куз олдимизга келтирсак, юкорида айтилган
фикрларнинг тугри эканлигини исботлаш кийин эмас. Шу билан
бир га х,амма ал к а ло ид ла р усимликлар туки м аси да бир хил би^логик
функцияни б а ж а р а д и , дейиш катта хатодир.
Юк ор ид а айтиб утилган т а ж р и б а н а т и ж а л а р и ва баён этилган
ф и кр л ар ал ка л о ид л ар нинг усимликлар учун н а к а д а р катта, ахами-
ятга эга эканлигини курсатади. Бу фикрлар А. А. Шмук, С, Ю. Юнусов,
А. Я- Арешкина, С. Я. Золотницкая, Г. С. Ильин, В. С. Соколов,
А. П. Смирнов ва б о шк а л а р рах б ар ли ги д а утказилган йирик илмий
т а д к и к от л а р натижасидир. Агар усимликка бир бутун организм деб
к а р а л с а , а л ка лоид л а р уз тузилишига, усимлик хусусиятига к а р а б
турли в аз и фа л ар ни б а ж а р а олади. Улар ма ъл у м в ак т д а з ах ир а озука
ва химоя килувчи мод д ал ар х ам да усимлик т у ки ма си да руй
берадиган биокимёвий ж а р а ё н л а р ’да фа ол иштирок этадиган зарур
бирикмал ар сифатида хизмат килиши мумкин.
А Л К А Л О И Д Л А РН И Н Г Ф И ЗИ К ВА КИМ ЁВИЙ ХОССАЛАРИ
Купчилик ал к а ло и д ла р рангсиз, юптик фаол ( кутбланган нур
текислигини огдирувчи), хидсиз, аччик, мазали, учмайдиган, каттик
кристалл ёки аморф модда. Шу билан бирга рангли (берберин
т у к с а ри к рангга б у я л г ан ), суюк, х,идли в
/ /в ч а н ( анабазин,
никотин, кониин ва б о ш к а л а р ) алкалоидла<
>уладч.
А лкалои д лар усимликлар т арк ибида 3 хи.-
Do'stlaringiz bilan baham: