Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Атроф тукимага нисбатан усмаларнинг усиш характерини курсатинг



Download 0,89 Mb.
bet102/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

17. Атроф тукимага нисбатан усмаларнинг усиш характерини курсатинг:
1.Экзофит 2.Экспансив 3.Эндофит 4.Инфильтрланувчи, инвазив 5.Аппозицион * 1, 2,3 * 2, 3,4 * 1, 3,5 *2, 4,5 * 1, 4,5
18. Усмалардаги иккиламчи узгаришларни санаб беринг:
1.Атрофия, дистрофия 2.Некроз, яраланиш 3.Шилимшикланиш, петрификация 4.Кон куйилиш 5.Инкапсуляция
* 1, 2,3 *2, 3,4 * 1, 3,5 * 3, 4,5 * 1, 4,5
19. Хужайра атипизмининг куринишларини айтинг
1.Хужайра ва ядро полиморфизми 2.Хужайра ва ядро мономорфизми 3.Атипик митозлар, ядронинг гиперхромияси
4.Бир хил шаклдаги майда ядролар 5.Ядро-цитоплазматик индекси цитоплазма томон силжиган
* 1, 2 *1, 3 * 1, 4 * 2, 5 * 3, 4
20. Тукима атипизмининг хусусиятларини курсатинг: 1.Факат хавфсиз усмалар учун хос 2.Факат хавфли усмалар учун хос
3.Хавфли ва хавфсиз усмалар учун хос 5.Тукима ва паренхима муносабатлари узгармайди
4.Тукима ва паренхима муносабатларининг бузилишида куринади * 1, 2 * 2, 3 *3, 4 * 2, 5 * 4, 5
Ш.Амалий машгулотда ечиш учун масалалар:
1. Бемор чап оёклари юмшок тукимаси саркомасидан вафот этди. Жасади ёрилганда упкасида куп микдорда тугунлар топилди. Патологик жараённи ривожланишини тушунтиринг?
2. 78 ёшли бемор сигмасимон ичак раки билан боглик кахексиядан вафот этди. Жасади ёрилганда куплаб метастазлар топилди. Усма лимфоген ва гематоген таркаганда энг бирламчи усма тугунларини кайдан излаш керак?
Машгулотни мавзуси: ЭПИТЕЛИАЛ УСМАЛАР.
Хусусий жойлашувсиз эпителиал усмалар (органо-носпецифик)
Бундай усмалар, у ёки бу турдаги хусусий вазифани бажармайдиган ясси ва безсимон эпителийдан ривожланади (тери, огиз бушлиги эндометрия, сийдик чикариш йуллари эпителийси ва б.). Органоноспецифик эпителиал усмалар яхши (хавфсиз) ва ёмон (хавфли) сифатли усмаларга булинади. Яхши сифатли органоспецифик усмаларга папиллома ва аденомалар киради.
Папиллома (лотинча papilla - «сургич») чегарадош ва мугузланмайдиган ясси эпителийдан ташкил топган, тери ва огиз бушлигини шиллик каватидан, чин овоз бойламида, буйрак жомчаларида, сийдик йулларида сийдик пуфагида учрайди. Папиллома шарсимон шаклда булиб, ушлаб курилганда каттик ёки юмшок, юзаси сургичсимон, улчами тарик донасидан йирик нухот донаси катталагида булади, тери ва шиллик катлам юзасида калта ёки узун оёкчаси билан жойлашган булади. Копловчи эпителийси стромаси билан бирга нотекис ривожланиб усади, ортик даражада майда кон томирлари хосил килиб, тукима атипизми намоён булади. Папилломада хужайраларни поляр жойлашуви, комплекслилиги, хусусий мембранаси сакланган булади. Шикастланганда папиллома осон емирилади ва яллигланади, кон кетиши, баъзан кайталаниши, малигнизацияланиши мумкин. Аденома - (грекча aden- без, оma- усма) призматик эпителий билан копланган безсимон аъзо ва шиллик катламларни усмалари. Усма яхши чегараланган, юмшок, консистенцияли тугун куринишида булиб, кесилганда ок-кирмизи рангда, баъзан усмада кисталар топилади. Бундай усмаларни улчами бир неча мм-дан бир неча ун см-гача булади. Шиллик катламдаги аденомалари кенг асосли оёкчада утириб, юзасидан буртиб туради (аденоматоз полиплар). Агар стромаси безсимон паренхимасидан устун турса у фиброаденома дейилади. Аденома хужайралари морфологик ва функционал жихатдан келиб чиккан тукима усмаларига ухшаш эпителий комплекслилиги ва полярлилигини саклаган, хусусий мембранасида жойлашган булади. Тузилишини узига хослиги хисобга олиб фиброаденома ва аденоматоз полиплардан ташкари аденомани куйидаги турлари фаркланилади:

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish