Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet98/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Тукимага хос атипизмда усмани баъзи жойларида строма купрок булса, бошка жойларида камрок булади ёки деярли булмайди. Усма паренхимасини хужайралари мазкур тукимага хос булган ташки куринишини саклаб коладиган булса, шу аъзога характерли булган мунтазам структураларни хосил килмайди.
Бириктирувчи тукима ёки силлик мускул тукимасидан келиб сикадиган усмаларда хар хил калинликдаги толалар тутами (бириктирувчи тукима ёки мускул толалари тутами) хар хил йуналишда жойлашади, баъзан тартибсиз равишда бир-бири билан чигаллашиб кетади. Усма томирларида хам тукимага доир атипизм курилади. Усма томирлари катта – кичик, турли хил калибрда булади, гохо ортикча, гохо жуда кам булади.
Хужайрага доир атипизм усма паренхимасида курилади ва хужайраларнинг тузилиши билан функциясида кескин узгаришларни вужудга келиши билан намоён булади, хужайралар ташки куринишидан дастлабки тукима ёки аъзо хужайраларига кам ухшайдиган ёки тамомила ухшамайдиган булиб колади.
Купинча хужайраларни гуё узларини эмбрионал давридаги хужайраларига ухшаб колади. Шу тарика эмбрионал холатга кайтиш анаплазия деб юритилади (юнонча ana - оркага ва piasis - хосил булиши) деган сузлардан олинган.
Хужайрага доир атипизм ва анаплазияда морфологик жихатдан шундан иборатки, хужайра уз шаклини узгартириб, нотугри шаклга кириб колади, гохо цитоплазманинг бошдан - оёгини эгаллаб турса, гохо цитоплазма ядродан устун туради ва ядро бир канча хроматин парчаларига булиниб кетади. Масалан, эпителиал тукималарга характерли булган компекслилик ва кутблилик йуколади, хужайралар дискомплексланиб, бири-биридан ажралиб колади ва гуё «мустакил равишда» хаёт кечиради.
Усма хужайраларни булинишида митоз нотугри булиши билан хромосомалар сони хар хил булади, патологик кариокинез шакллари, яъни мультиполяр, асимметрик, моноцентрик шакллар устун туради.
Морфологик атипизмдан ташкари, усмада моддалар алмашинувига доир бир канча узгаришлар руй беради, булар - биокимёвий анаплазиядан дейилади (биохимиявий атипизм).
Антиген атипизм. Усма хужайралари узининг антиген тузилиши жихатдан нормал хужайраларидан фарк килишини иммунологларнинг текширишлари курсатиб берди.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish