Косая таблица вагонопотоков


Поездлар тузиш режасининг қулай вариантини аниқлаш



Download 7,57 Mb.
bet12/18
Sana31.12.2021
Hajmi7,57 Mb.
#233349
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   18
Bog'liq
МТУ бўйича Услубий кўрсатма 6

1.5.4. Поездлар тузиш режасининг қулай вариантини аниқлаш
Поездлар тузиш режасининг қулай вариантини аниқлашда профессор А.П. Петров томонидан таклиф этилган “Мутлоқ ҳисоблаш” усулидан фойдаланилади. Бунинг учун тўғри линияда жойлашган А, Б, В, Г, Д техник станцияларидан ихтиёрий 4 таси танянч станциялари сифатида танлаб олинади ва шу асосида поездлар тузиш режаси шакиллантирилади. Курс лойиҳасида А, Б, В ва Д техник станциялари таянч станциялар сифатида қабул қилинади.

Ушбу усул ҳисоби икки босқичда амалга оширилади: таянч станциялари учун поездлар тузиш режасининг қулай вариантини аниқлаш; ҳар бир таянч станциялари орасидаги техник станциялар учун режа ҳисоблаш.

Таянч станциялари учун поездлар тузиш режасининг қулай вариантини аниқлашдан олдин, 1.6 – жадвалга асосан қолган вагон оқимларидан таянч станциялар ўртасида вагон оқимлари ҳисобий режаси шакиллантирилади (1.7-расм).

1.7 – расм. Вагон оқимлари таянч станцияларига боғланиши
1.7 – расм асосида таянч станциялари учун вагон оқимлари жадвали тузилади
1.7 – жадвал
Таянч станциялари учун вагон оқимлари жадвали


га

дан


А

Б

В

Д

Жами

А




47

65

147

259

Б

11/44




80

24/28

115/72

В

53

101




35/15

189/15

Д

152

43

26




221

Жами

216/44

191

171

206/43

784/87

Таянч станциялари учун вагон оқимлари шакиллантирилгандан кейин, тўғри линияда жойлашган таянч станциялар учун мумкин бўлган вариантлар сони топилади



бу ерда таянч станциялар сони.

Курс лойиҳасида таянч станциялар сони 4 тани ташкил этади, демак вариантлар сони

4 та таянч станцияси учун поездлар тузиш режасини қулай вариантини аниқлаш, профессор А.П. Петров томонидан таклиф этилган қуйидаги 1.8 – жадвал асосида амалга оширилади.


1.8 – жадвал
4 та таянч станцияси учун поездлар тузиш режаси ҳисоби


а) тоқ йўналиш учун


































А




Б










В










Д





















С=9,4





С=9,0










С=8,4










С=9,4

mюк=51













1

 

2.Тэк=4,3

 




 

3.Тэк=4,2










4















































































47 (1-2)

























65 (1-3)

80 (2-3)











































147 (1-4)

24/28 (2-4)

35/15 (3-4)




























1













2













3













4










1-3

0




2,3,4







65 




2+3,4







0




2,3+4







65 




2+3+4




1-4

0

0

3,4







0

0

3,4







0

147

3,4







147

0

3,4

 





2-4




0













0













0













0







 0

 0









65 

0

65 









147

147







211



211







 0











279,5 

0

279,5 









617,4

617,4







907,3



907,3




 1438,2

918 

428,4 

2784,6 




 958,8

918

428,4

2305,2




958,8

918

428,4

2305,2




479,4

918

428,4

1825,8




3

2

1

 2784,6




2

2

1

2584,7




2

2

1

2922,6




1

2

1

2733,1































































































































5













6













7













8













0




2,3,4







65 




2+3,4







0




2,3+4







65 




2+3+4







0

0

3+4







0

0

3+4







0

147 

3+4







147

147

3+4

 











24 













24 













24 













24 









24 

24 







65 

24 

89 









171

171







211

171

382









100,8 

100,8 







279,5 

100,8 

380,3 









718,2

718,2







907,3

718,2

1625,5




1438,2

459

428,4

2325,6




958,8

459

428,4

1846,2




958,8

459

428,4

1846,2




479,4

459

428,4

1366,8




3

1

1

2426,4




2

1

1

2226,5




2

1

1

2564,4




1

1

1

2992,3



































































б) жуфт йўналиш учун







11/44  (3-4)

53   (2-4)

152 (1-4)


































101  (2-3)

43 (1-3)








































 

26 (1-2)



























4





3




2




1








































А




Б




В




Д




































































































1













2













3













4













0




2,3,4







43 




2+3,4







0




2,3+4







43 




2+3+4







0

0

3,4







0

0

3,4







0

152

3,4







152

0

3,4

 











0













0













0













0



















43 

0

43 







 0

152

152







195



195









 0









180,6 

0

180,6







 0

653,6

653,6







819



819




1438,2

856,8

459 

2754




958,8

856,8

459

2274,6




958,8

856,8

459

2274,6




479,4

856,8

459

1795,2




3

2

1

2754




2

2

1

2455,2




2

2

1

2928,2




1

2

1

2614,2



































































5













6













7













8













0




2,3,4







43 




2+3,4







0




2,3+4







43 




2+3+4







0

0

3+4







0

0

3+4







0

152

3+4







152

152

3+4

 











53 













53 













 53













53 









53 

53 







43 

53 

96 









205

205







195

205

400









227,9 

227,9 







180,6

227,9

408,5









881,5

881,5







819

881,5

1700,5




1438,2

428,4

459

2325,6




958,8

428,4

459

1846,2




958,8

428,4

459

1846,2




479,4

428,4

459

1366,8




3

1

1

2553,5




2

1

1

2254,7




2

1

1

2727,7




1

1

1

3067,3



Бажарилган ҳисоблар натижасига кўра ҳар иккала йўналишда ҳам 6–вариантлар бўйича поездлар тузиш режасини шакиллантириш учун энг кам вагон-соатлар сарфланмоқда. Поездлар тузиш режасини якуний шаклини шакиллантириш учун, биринчи навбатда 6 – вариантлар учун вагон оқимлари схемаси (1.8 – расм) чизилади. Шундан сўнг, 1.3-1.4, 1.6-1.8 – расмларга ва 1.5 – жадвалга асосан поездлар тузиш режасини якуний шакли шакиллантирилади. Поездлар тузиш режасини якуний шакли 1.9 – расмда келтирилган.



1.8 – расм. Поездлар тузиш режасини энг қулай варианти

1.9 – расм. Поездлар тузиш режаси


Поездлар тузиш режасини якуний шакли шакиллантирилгандан сўнг, ушбу режани тўғри бажарилганлиги текширилади. Бунинг учун ҳар бир станцияга қабул қилинган ва жўнатилган вагонлар сони жадвал шаклида таққосланади (1.8 - жадвал), бунда қабул қилинган ва жўнатилган вагонлар сони ўзаро тенг бўлиши керак.

1.8 – жадвал


Йўналишдаги станциялар бўйича вагон оқимлари назорати





Станциялар

А

Б

В

Е

Г

Д

Станцияга қабул қилинган вагонлар

102

153


153

152


64/44

197

19

112



169/28

36/5


132

69

28



114

154

153


980

918


81

6/25

119


69

102

816


932/100

147


59/43

32/59


Жами:

624/44

328

548/33

2286

194/25

2088/202

Станциядан жўнатилган вагонлар

102

153


154

112


147

169/28

15/8


64/44

59/43

45

119



197

37

81



816

932/100


132

153


153

32/59

14

114



102

918


980

69

152



69

Жами:

668

248/80

538/43

2186/100

160/59

2290



Download 7,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish