Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги


« НЕФТЬ - ГАЗ “ АРАЛАШМАСИНИНГ КОРРОЗИОН ХУСУСИЯТИ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ФАКТОРЛАР



Download 0,65 Mb.
bet33/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

« НЕФТЬ - ГАЗ “ АРАЛАШМАСИНИНГ КОРРОЗИОН ХУСУСИЯТИ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ФАКТОРЛАР.
Маълумки нефть таркиби жихатидан туйинган, туйинмаган ва ароматик углеводородлар, гетероциклик бирикмалар, кислородли, азотли ва олтингугуртли органик моддаларнинг микрогетероген аралашмасидан иборатдир.
Коррозион агрессивлиги жихатидан ”нефть - сув “ системаси юкори молекуляр массали углеводородлар, смола ва асефальтцилар булиб, бу моддалар таркибида углеводород - радикалларидан ташкари О, N, S- атомларнинг булиши уларнинг коррозион хусусиятларини узига хос булишига сабаб булади. Бу системанинг коллоид - физик хоссалари хам улар коррозион хусусиятларини белгилаб берувчи омиллар каторига киради.
Гетероциклик бирикмалар узларининг коллоид ва техник хоссалари жихатидан сирт актив моддалар хоссаларини такрорлаб “метал - углеводород - электролит” системасида юзага келувчи сирт ходисаларида асосий ролни уйнайди.
Азотли органик бирикмаларнинг коррозион хоссалари турлича булиб, айримлари коррозияни тезлатирса, аксарияти флотареагентлик интибиторлик, бактерицидлик ва сирт активлик хоссаларини намоён килади. Шу сабабли нефть таркибида азот бирикмаларининг микдори ва тури унинг коррозион хоссасини аниклашда катта ахамиятга эга.
Нефть таркибидаги кислородли бирикмалар каторига нафтен кислоталар (карбон кислаталар) кириб, уларнинг микдори 0,03 дан 1,7 % гача булади. Уларнинг асосини монокорбон кислоталар хамда уларнинг ишкорий металлар билан тузлари эмульгатор ва купик хосил килувчилик, амидлари - сирт активлик, диспергаторлик, ингибиторлик хоссаларини намоён килади.
Нефть таркибига кирувчи смола ва асфальтенлар чин ва коллоид эритмалар холида булиб, нефть эмульциялари стабилизаторлари вазифасини утайди. Улар “ нефть - сув “ системасида турли моддалар (сув, парафинлар, газ, каттик заррачалар) таркалишига таъсир этади.
Нефтнинг коррозион хоссалари уиинг кайси усулда казиб олиниши, кандай катламда етиши, нефть конларини ишлатиш, уни саклаш ва кайта ишлашда кулланиладиган техника ва технологиялар турига богликдир .
Казиб олинадиган нефтнинг таркиби ва хоссаси “газ - суюклик” системасининг агрессивлигига таъсир этади.
Нефть конлари сувлари, нефть таркибида таркалган сув асосан таркибида NaCl , М C 2 ва CaCl2 тузлари саклаган булиб, улар юкори концентрацияли шур сувлар турига киради. Улар рН=7 булган нейтрал эритма булиб, H2S, CO2 , O2 ларнинг микдорига кура турли даражадаги коррозион агрессивлик намоён килади\.Шароитга караб бу мухитдаги металлар коррозияси водородли ва кислородли деполяризацияланиш билан боради.
“ Нефть -сув” системасининг коррозион хусусияти уларнинг микдорий нисбатларига ( кайси бири дисперс мухит, кайсиниси дисперс фаза булишига) боглик. Хар кандай холда хам “нефть: H2O4 нисбати кичрайиб бориши билан нефтнинг агрессивлиги ортиб боради.
Бунда “ нефть эмульциялари” . Хосил булиб, мухитнинг хоссасини аниклашда асосий ролни уйнайди. Улар лиофоб дисперс системалар булиб, унчалик юкори булмаган дисперсликка эгалиги сабабли вакт буйича термодинамик бекарордир.
“ Нефть эмульциялари “ тескари эмульциялар каторига кириб “сув/мой” (В/М) сув - “ кутбли дисперс фаза, “ нефть - “ дисперс мухит “ ролини уйнайди. Бу турдаги эмульция кутбсиз компонентлар (нефть) билан осон аралашади, гидрофоб юзани танлаб хуллайди, электр утказувчанлиги жуда кичик. Дисперс фазанинг микдорига кура нефть эмульциялари концентрланган полидисперс системалар каторига кириб, фазалар нисбати 1 % сувдан то 1 % нефтгача булади. Бу дисперс системанинг асосий молекуляр - кинетик хоссаси агрегатив баркарорлиги булиб, у иккала фазани бир-биридан ажралиш вакти билан - характерланади. Бундай баркарорликнинг асосий сабаблари каторига: системадаги эмульгаторларнинг концентрацияси, фазалари сирт чегарасида адсорбцион ( сольват) кавватнинг хосил булиши ва механик ( тузилиш) хоссаларининг яхшиланишидир. Нефть эмульцияларининг стабиллашуви уларга нефть таркибидаги кучли сирт актив (нефт ва ег - кислоталарининг микдори) ва кучсиз сирт актив моддаларнинг ( асфальтен, асфальтогенлар ) ва каттик минерал аралашмалар ( парафин, каттик смолалар ) нинг мавжудлиги билан тушунтирилади.
Юкорида айтилганларидан келиб чикадиган хулоса: Нефть ва нефть махсулотларининг коррозион хусусияти асосан казиб олинадиган нефтнинг гетероген ( нефть - газ - сув ) системалигига, бу системадаги мухитнинг физик - химиявий хоссалари, алохида фазаларнинг таркиби ва таксимланганлигига , асосий деполяризаторлар -Н2S, О2 ларнинг микдори ва таъсирига богликдир.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish