Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги


-Мавзу Сувли мухитда коррозияланиш



Download 0,65 Mb.
bet31/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

5-Мавзу
Сувли мухитда коррозияланиш.
Режа:

  1. «Нефть-сув» фазалари чегарасидаги коррозия.

  2. «Газ-сув» фазалари чегарасидаги коррозия.

  3. «Электролит-углеводород» фазалари чегарасидаги коррозия.

Адабиётлар руйхати


  1. Я.М. Колотыркин, Металл и коррозия.- М.: Металлургия, 1985. 98 с.

  2. А.А.Гоник, Коррозия нефтепромыслового оборудования и меры её предупреждения. – М.: Недра, 1976. 191 с.

  3. А.М.Сухотин, Коррозионная стойкость оборудования химических производств. Коррозия под действием теплоносителей, хладоагентов и рабочих тел, Л.: Химия, 1988, 359 с.

Химиявий, нефть ва нефтни кайта ишлаш, озик-овкат ва кайта ишлаш саноатларида энг куп ишлатиладиган табиий модда - сувдир. Сув технологик жараенларда хом аше, иссиклик ва совуклик ташувчи восита, химиявий реактив, эритувчи сифатида ишлатилади.


Сувнинг технологик жихатидан яроклилиги унда эриган моддалар (тузлар) микдори билан характерланади.Шунга кура чучук сув, шур (денгиз)сув, каттик юмшок, ута каттик сувлар булади.
Табиатда учрайдиган манбаига кура атмосфера (емгир, туман, кор), ер усти (даре, кул, боткоклик), денгиз(океан, денгиз, шур куллар), ер ости (артезион) сувларига булинади.
Бу сувларнинг барчаси коррозион мухит нуктаи назаридан караганда коррозияга олиб келувчи манбалардир.


Чучук сув мухитидаги коррозия.
Таркиби жихатидан чучук сувнинг коррозиялаш хусусияти паст хисоблансад, кейинги вактларда атмосферанинг кучли ифлосланиши сабабли коррозион хусусияти юкори манбаларга киритилияпти.
Сувнинг коррозион активлиги унинг каттиклиги, Ca CO3 -ни чуктириш еки эритувчанлиги, NH4 + -ионлари, Cl- , SO4-2 , Br- , J- , F- -ионлари микдори, H2SO4 , CO2 нинг эриганлиги билан характерланади.
Коррозия жараенларида сувда эриган HCO3 - ионлари микдори хам мухимдир. Бу ионнинг сувда мавжуд булиши, кисман, СО2 нинг сувда эришидан келиб чикади. Шунга кура СО2 (pH=4,3 ) ва HCO3- ( pH < 8,5) лар эриганлиги туфайли булса, сувнинг агрессивлиги жуда юкори булиб, бу мухитда коррозия тез боради. Агар сувда CO3-2 ионлари (pH > 8,5) куп булса (асосан каттик сувлар), коррозия секин боради еки металл сиртида CaCO3 ва MgCO3 лар хосил булиб коррозия химоя пардасини хосил килади.
Шу сабабли сувнинг коррозион хусусиятини аниклашда унинг CaCO3 тузини эрита олиш еки чуктира олиш хусусиятларидан фойдаланилади. Бу сувнинг туйиниш курсатгичи дейилади : J = pH - pHs
pH - сувнинг айни t0 даги эътиборга олиб аникланган pH-киймати;
pHs - айни t0 да сувнинг унда эриган CaCO3 билан мувозанат холатидаги аникланган pH -киймати;
pHs = f1 (t) - f2 (Ca+2) - f3 (Hs) + f4 (P)
f1 (t); f2 (Ca+2); f3 (Hs) ва f4 (P) - сувнинг t0 си; сувдаги Са+2 иони микдори; ишкорийлиги ва умумий тузлар микдорига боглик булган катталиклар.
Агар У>0 булса, сувда СаСО3 чукади, агар < О булса, сув агрессив хоссага эга агар У>0 булса сув стабил хоссали хисобланади. (Бу хисоблашлар, улар асосидаги хулосалар { } нинг 140-бетида келтирилган). Табиий сувларда турли ионлар эриган холда булади (5 - жадвал )
Сув таркибида NH4+-ионларнинг булиши, сувда микрофлоралар (усимликлар) ривожланишини тезлатади ва биоген коррозияга олиб келади.
Fe+2 -ионларнинг булиши сувдаги O2-микдорини камайтириб, коррозияни секинлатса, Fe+3 -катод жараенларини тезлатиб, коррозия тезлигини оширади. Чунки Fе +2 -ионлари кайтарувчининг , Fе +3 - ионлари оксидловчилик хоссасига эга . Сувда Сu +2 –ионларининг булиши пулат сиртида утириб, Cu0 гача кайтарилади ва контакт коррозияни кузатади..
Сувда эриган HSiO3- , SiO3-2 - ионлари коррозия интибиторлари хисобланиб, коррозияни секинлаштиради.
Табиий сувда куп таркалган ионлар ва уларнинг микдорлари
жадвал-5

катионлар

анионлар

концентрацияси мг/кг

Na+, K+, Ca+2, Mg2+

HCO3-, C L-, SO4-2

1-5*104

NH4+, Fe+2, Mn+2

F-, NO3-, CO3-2, HS--, HSO3-

0,1-10

Cu+2, Zn+2, Ni+2, Al+3

S-2, NO3-, HPO42-

>0,1

Ишлаб чикаришдаги окава сувлар таркибига кура коррозия жихатидан агрессив булиб, коррозиянинг турли куринишлари пайдо булишига олиб келади.


Шур (ёки денгиз) сувда коррозияланиш. Бу коррозияланиш чучук сувдагига нисбатан анча тез ва мураккаброк боради. Бу сувнинг коррозион хусусияти уч фактор: химиявий, физикавий ва биологик) билан белгиланади.
Шур сувларнинг коррозион активлиги ундаги Ca+2 ва Mg+2 , Na+ , Cl- ионлар, юкори электр утказувчанлиги, юкори pH-киймати билан белгиланади. Бу ионлар ичида энг коррозион хавфлиси Cl- -ионларидир. Шу сабабли купчилик холларда шур сувнинг коррозия хусусияти Cl- -ионлари иштирокида урганилади. Сувнинг агрессивлиги Cl- - концентрациясига богликлиги куйидаги графикда келтирилган.
К, .нисб. тезлик бирлиги.

37-расм. Коррозия тезлигининг 38-расм. Коррозион тезлигининг NаСI концентрациясига богликлиги NaCl концентрациясига боглик-


лиги (1), кислород микдорининг
узгариши (2).

Шур сув мухитида асосан умумий ва питтинг коррозиялари руй беради. Хосил буладиган питтингларнинг чукурлиги мухитнинг биологик активлигига хам боглик. Шу сабабли шур сувларда металнинг коррозияга чидамлилиги питтинг хосил булиши потенциали киймати билан улчанади.


Тузли сувларда тузланиш даражаси (NaCl хисобида) 3% булганда мухитнинг коррозион активлиги юкори булади, ундан юкори кийматда коррозион активлик камаяди (38 - расм) , чунки тузнинг микдори ортиши билан О2 - нинг сувда эрувчанлиги камаяди.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish