Комилов Х. П. Тс фантом doc


-расм. Блэк бўйича синфлар



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/109
Sana25.02.2022
Hajmi5,54 Mb.
#288363
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   109
Bog'liq
Комилов Х П ТС Фантом-2

-расм. Блэк бўйича синфлар 
Тиш кариесни жойлашуви буйича, чукурлиги буйича, клиник кечиши 
характери буйича ва бошка хусусиятлари буйича бир нечта таснифга 
ажратилади. Тиш тукимаси зарарланиш даражасига кура, эмаль, дентин ва 
цемент кариеслари ажратилади. 
Зарарланган учокни жойлашишига кура, фиссур, буйин сохасидаги, 
контакт (апроксимал) юзасидаги кариесларга булинади. 
Клиникада тпографик классификациядан фойдаланилади: 
1. Дог шаклидаги кариес (бошлангич) 
2. Юза кариес 
3. Урта кариес 
4. Чукур кариес 
Мана шу 4 та синфни оддий ва асоратли кариес турларига ажратилади 
(клиник кечиши буйича) 
Асоратли кариес деб асосан пульпит, периодонтнинг яллигланиш 
касалликларига айтилади. 
Клиник практикада иккиламчи (рецидив) кариес термини хам 
ишлатилади. Аввал куйилган пломба ёнида кариоз кавакни хосил булишига 
иккиламчи (рецидив) кариес дейилади. 
Баъзи бир авторлар томонидан уткир ва сурункали кариес турлари 
хам тафовут килинади. Кариесни уткир ва сурункали турга булиниши хар 
доим хам узини окламайди. Чунки процесс хар канча тез суратда давом 
этмасин , кариоз кавак хосил булиши умумий медицина буйича уткир 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


102
патологик процесс кечишига мос келмайди. Т.Ф. Виноградова таклифга кура, 
болалардаги кариоз процесс компенсирланган, субкомпенсир ва декомпенсир 
турларга булинади. 
Таркалиши буйича бирламчи (алохида тишлар) ва купламчи кариоз 
каваклар тафовут килинади. 
Деярли барча тишларнинг буйин кисмиларида учрайдиган кариоз 
кавакларини системали зарарланиш туркумига киритилади. 
Эмаль ва дентин туқималарининг тузилишини гистологик 
хусусиятларига боғлик равишда кариес жараёнини ривожланиши ва 
тарқалиши. 
Кариес касаллиги моляр тишларининг фиссураларида кўпрок учрайди.
Фиссуралар – бу эмальнинг думбокчалар орасида жойлашган 
чукурликлари. Улар тузилишига кура – «очик» ва «ёпик» булиши мумкин. 
Ёпик фиссуранинг энг чукур тури «колбасимон» фиссуралардир. Айнан шу 
ёпик ва айникса «колбасимон» фиссуралар кариоз каваклар ривожланиши 
учун энг кулай мухитга эгадир, чунки бу худудлардаги тиш карашларини 
деярли тозалаб булмайди.
Чайнов юзанинг эмалида кариес учбурчак шаклида ривожланади, 
учбурчак чўққиси кариес бошланган жойига тўғри келади. Шу сабабдан 
зарарланган кариес нуқсони чуқурга тарқалган ҳолда ҳам анча вақт кўзга 
кўринмайди. Дентиндаги органик моддалар эмалга нисбатан кўп булгани 
сабабли кариес жараёни нафақат чуқурга, балки четларга айниқса, эмаль-
дентин чегарасигача тарқалади. Шунинг учун зарарланган эмаль қирралари 
остида дентин қавати учрамайди. Дентиндаги кариес нуксони учбурчак 
шаклида булиб, лекин учбурчак чўққиси тиш пульпаси томонига қараган 
бўлади.
Тишни контакт (ёнбош) юзаларидаги кариес одатда контакт нуқтанинг 
тагида ривожланади. II синф кариес ковак чайнов юзадаги кариесга ўхшаб 
дентин асоси дентин-эмаль чегарасига қараган икки конус кўринишида 
кузатилади. Лекин эмаль призмаларини йўналиши кариес ковак тешигини 
анча кенг булишини таъминлайди.
Эмальни аррасимон қирралари купроқ чайнов юза ва кесув қирра 
томонида намоён булади. Тиш коронкасини кариесга турғун бўлган массив 
ён томонларга тарқалишини чегаралаб қўяди. Контакт юзаларида жойлашган 
кариес ковакларини яширин булгани учун ташхислаш анча мураккаб 
хисобланади. Тишларни бўйин сохасидаги кариес купинча, вестибулар, яъни 
дахлиз юзада кузатилади. Доимий тишларда кариесни ривожланиши милк 
олди сохасида тишнинг ён томонларигача намоён бўлади.

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish