Комилов Х. П. Тс фантом doc



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/109
Sana25.02.2022
Hajmi5,54 Mb.
#288363
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   109
Bog'liq
Комилов Х П ТС Фантом-2

 
Сўлакни вазифалари. 
Сўлак организм учун мућим аћамиятга эга бўлиб, оѓиз бўшлиѓи, тилни 
шиллиќ пардасини намлаб, ювиб туради, тозалайди. Маълумки сўлак кам 
ажралса (гипосаливация) ёки умуман ажралмаса (ксерстония) оѓиз бўшлиѓини 
шиллиќ ќаватида кўриш ва яллиѓланиш жараёни ћосил бўлиб, 3-6 ой ўтгач 
кўпгина тишларда кариес касаллиги ривожланади. Оѓиз суюќлиги йўќ бўлганда 
овќат луќмасини ћосил ќилиш, чайнаш ва айниќса уни ютиш катта ќийинчилик 
туѓдиради. Фаќат сўлак ёрдамида овќатнинг мазасини билиш ойдинлашади, 
овќат ћазм бўла бошлайди, осон, силлиќ ютилади. 
Ћазм вазифаси 
Биринчи навбатда сўлак овќат луќмасини ћосил ќилишда ва ютишда, 
ундан ташќари L-амилаза ёрдамида углеводлар ќисман декстран ва 
мальтозаларгача парчаланади. Демак, овќатни дастлаб сўлак ёрдамида 
парчаланиши оѓиз бўшлиѓида бошланади. 
Ћимоя вазифаси 
Сўлак оѓиз бўшлиѓини намлаб туради, уни ќуришдан саќлайди. Ундан 
ташќари шиллиќ ќават ва тишлардан микроб ва уларни токсинларини, овќат 
ќолдиќларини ювиб туради. Сўлакни бактериоцид хусусиятлари (лизоцим, 
липаза, РНКаза, ДНКаза, опсонин, лейкин) ћисобига оѓиз бўшлиѓига тушган 
стрептококк, стафиллококк, пневмококк, энтерококк, замбуруѓлар, спирохетта 
ва бошќа микроорганизмларни кўпайиб кетишига йўл ќўймайди. 
Сўлакни ћимоя вазифасини ўташда ивиш ва фибринолитик хусусиятлари 
аћамиятлидир. Сўлакни таркибида тромбопластий, антигепарин модда, 
протромбин, фибринолизинни ингибитор ва активаторлари бўлганлиги учун 
маћаллий гомеостаз яхшиланади ва шикастланган шиллиќ парданинг 
регенерацияси кучаяди. 
Сўлакни таркибидаги иммуноглобулинлар маћаллий ћимояда ќатнашади, 
ћамда буфер сиѓими ћисобига оѓиз бўшлиѓига тушаётган кислота ишќор 
нейтралланади. 
Сўлакни минералловчи хусусияти ћам ћимоя вазифасини ўтайди. 
Сўлакдаги кальций ионлар кўринишида ва боѓланган ћолатда бўлади, Ўртача 
Са 15% оќсиллар билан бирикмалар ћосил ќилади, 30% эса фосфат, цитратлар 
билан бирикади, фаќат 5% ион кўринишда бўлади. 
Леонтьев В. К. текширувларига биноан оѓиз суюќлигини рН пасайганда 
(6, 0) кальций камаяди, меъёрдаги рН кўрсатгичида (6, 8) эса оѓиз суюќлиги 
кальцийга бой бўлади. Демак, кальций тузлари камайганда эмальни 
гидроксиаппатитларини эриши кузатилади. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Сўлак ћусусиятлари 
Кўрсаткич 
Ќиймати 
Нисбий зичлиги 
1,001-1,017 
Ёпишќоќлиги (пуаз) 
1,1-1,32 
Ћажми (л/сут) 
0,5-2,0 
Секреция тезлиги (мл/мин): 
Тинч ћолатда
Чайнаганда 
0,24 
3,0-3,5 
Осмолярность 
50,0-100,0 
Актив реакция (РН): 
Аралаш сўлакда 
Ќулоќ ости бези сўлагида 
Жаѓ ости бези сўлагида 
5,8-7,36 
5,81 
6,39 
Сўлак таркиби 
Кўрсаткич 
Ќиймати 
Сув (%) 
99,4-99,5 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


22
Минерал тузлар: 
Калий (ммоль/л): 
Аралаш сўлакда 
Ќулоќ ости бези сўлагида 
Жаѓ ости бези сўлагида 
5,11-7,67 
7,67 
5,11 
Натрий (ммольЃл): 
Аралаш сўлакда 
Ќулоќ ости бези сўлагида 
Жаѓ ости бези сўлагида 
4,0-22,0 
10,0 
14,0 
Кальций (ммоль/л): 
Аралаш сўлакда 
Ќулоќ ости бези сўлагида 
Жаѓ ости бези сўлагида 
1,45 
1,30 
2,42 
Магний (ммоль/л): 
0,58 
Темир (ммоль/л): 
0,9 
Мис (ммоль/л): 
0,31-1,1 
Хлоридлар (ммоль/л): 
3,0-20,0 
Фосфор тузлари (ммоль/л): 
3,87-7,72 
Фторидлар (ммоль/л): 
0,01-0,05 
Йодидлар (ммоль/л): 
10,0-20,0 
Органик моддалар: 
Умумий оксил (г/л) 
1,5-6,3 
Альбумин 
7,6 
α
глобулин (5) 
11,1 
β
глобулин (5) 
43,5 
γ
глобулин (5) 
18,5 
Лизоцим (мг/100 мл) 
18,1 
Муцин 
200,0 
Мочевина (ммоль/л): 
1,3-20,0 
Сийдик кислотаси (ммоль/л): 
89,0-173,0 
Диализга 
учрамайдиган 
углеводлар 
(гексозамин, 
фукоза, гексоза, сиал 
кислотаси) (ммоль/л): 
1,83 
Диализга учрайдиган углеводлар (эркин 
глюкоза, арабиноза, рибоза) (ммоль/л): 
0,11-0,17 

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish