Комилов Х. П. Тс фантом doc



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/109
Sana25.02.2022
Hajmi5,54 Mb.
#288363
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   109
Bog'liq
Комилов Х П ТС Фантом-2

 
 
Оѓиз бўшлиѓи микрофлораси. 
Оѓиз бўшлиѓидаги микробларнинг тури, сони, хусусияти ейиладиган 
овќатга, сўлак миќдори ва таркибига, шахсий гигиенага амал ќилишига, 
иќлимий шароитларга, организмдаги ички ва ташќи ўзгаришларга 
боѓлиќдир. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


23
Оѓиз бўшлиѓида шиллиќ пардасининг ћимоя ќилиш хусусияти кучли 
бўлганлиги учун, оѓизда турли микроблар кўп бўлишига ќарамай, оѓиздаги 
касалликлар кўпинча енгил ва тез тузалади. Оѓиздаги микробларнинг энг 
кўп ќисмини кокклар 85-90% ни ташкил ќилади. 
Стрептококклар сўлакни 1 мл да 108-109 та сонда учрайди. Улар 
факультатив ва облигат анаэроб кўринишида бўлиб, ферментатив фаол 
ћусусиятларга эга. 
Лептотрихиялар сут кислота ћосил ќилувчи бактериялар гурухига 
кириб, кўриниши узун, ћар энгликдаги, учлари найзасимон ёки шишган 
бўлиниб (сегментация) кетадиган ва чигал ћосил ќилувчи ипларга 
ўхшайдиган анаэроблар бўлади. 
Актиномицетлар соѓлом одамларнинг оѓиз бўшлиѓида ћар доим 
учрайди. Улар ипсимон замбуруѓларга ўхшаб кетиб, ингичка иплар-
гифлардан иборат. Ушбу иплар ўзаро ўралиб, кўзга кўринадиган мицелийни 
ташкил ќилади ва замбуруѓларга ўхшаб спора бўлиб ёки оддий бўлиниш-
фрагментация йўли билан ћам кўпайишади. 
Соѓлом инсонларни оѓиз бўшлиѓида кузатилганлардан 40-50% 
гурућига мансуб ачитќисимон замбуруѓлар учрайди. Хужайраларни шакли 
овал ёки узунчоќ бўлиб, ћажми 7-10 мкм, янги хужайралар бўлиниб 
кўпаядилар. Булардан ташќари ачитќисимон замбуруѓлар гурућидан С. 
tropicalis, С. crusei учрайди. Патоген хусусиятлар С. albicans гурућига 
мансуб. 
Ачитќисимон 
замбуруѓлар 
тезда 
кўпайиб, 
организмда 
дисбактериоз ёки кандидоз ёки маћаллий ўзгаришларни ћолатини 
чаќиради. Бу касаллик кўпинча эндоген хусусиятли бўлиб, назоратсиз 
истеъмол ќилган кучли антибиотиклардан сўнг ривожланади. Кучли 
антибиотиклар таъсирида нормал микрофлорани таъминлаб турадиган 
замбуруѓларни антагонистлари сусаяди, балки шу антибиотикни таъсири 
тегмайдиган замбуруѓлар кўпаяди. 
Оѓиз бўшлиѓига спирохеталар тишлар чиќиш пайтида тушади ва доимий 
равишда саќланади. Улар грам-манфий анаэроб бўлиб, жуда ћаракатчан 
ћисобланадилар. Асосан спирохеталар оѓизни шиллиќ ќаватини ярали-
некротик жараёнлари (Венсан ярали стоматити, Венсан ангинаси) да; 
патологик милк чўнтакларида кариоз ковак ва пульпани чиришларида, 
пародонтитни оѓир шаклларида бошќа инфекция чаќирувчи фузобактерия ва 
вибрион кабилар билан намоён бўлади. 
Патологик тиш-милк чўнтакларда, тиш карашида, муртаклар оралиѓида 
Entamoeba gingivalis Trihomonas учрайди, асосан уларни кўпайиши оѓизни 
гигиенаси яхши бўлмаган инсонларда кўп учрайди. 
Сўлакни антибактериал фаоллиги ва оѓиз бўшлиѓини микрофлораси 
ўртасида динамик мувозанат саќланади. Сўлакни ушбу антибактериал 
ћусусиятини асосий вазифаси микрофлорани йўќ ќилмаслик эмас, балки уни 
сон ва сифат кўрсаткичларини назорат ќилиш ћисобланади. 
Оѓиз бўшлиѓи суюќлигида фагоцитоз бажарувчи нейтрофил лейкоцитлар, 
Т-ва В-лимфоцитларни ишлаб чиќарадиган антибактериал моддалар ва 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


24
сўлакни ферментлари-оксидаза, калликреин антибактериал ћимояни гуморал 
ва хужайрали омилларни ћисобларига хемотаксис жараёнида ќатнашиб ќон 
томирларни ўтказувчанлиги ошиши натижасида лейкоцитларни миграцияси 
кучаяди. 
Оѓиз бўшлиѓини носпецифик ћимояси сўлак безлари ишлаб чиќарган ва 
миграция ќилган лейкоцитлар таъсирида озод бўлган ферментлар, лизоцим, 
РНК-аза,ДНК-аза, пероксидазалар ћисобига амалга оширилади. Ушбу 
антибактериал 
ћусусиятга 
эга 
бўлган 
ферментлар 
бактерия, вируслар, замбуруѓлар ва ћоказоларга таъсир кўрсатади. Оѓиз 
суюќлиги фибринометик ва коагуляцияланувчи ћусусиятларига эга бўлган 
ћолда маћаллий гомеостаз, яллиѓланиш, регенератив ва бошќа жараёнларга 
таъсир кўрсатиб, шу билан бирга оѓизни тозалашда иштирок этади. Ћозирги 
пайтда оѓизни суюќлигида тромбопластин, антигепарин моддаси, 
протромбин комплексига кирувчи омиллар, фибринада ва бошќалар борлиги 
замонавий илмий текширувларда аниќланган. 

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish