Кириш. Умумий кисм


Температура майдони ва градиенти



Download 1,71 Mb.
bet3/19
Sana03.03.2022
Hajmi1,71 Mb.
#479871
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
KURS ISHI )

Температура майдони ва градиенти
Муҳитларда иссикдик оқими ва температуранинг тақсимланиши ўртасидаги боғликдикни аниқлаш иссиқлик алмашиниш назариясининг асосий вазифаларидан биридир.
Текширилаётган муҳитнинг ҳамма нуқгалари учун исталган бирор
вақгдаги температура қийматлари мажмуига температура майдони дейилади. Энг умумий ҳолатда маълум бир нуқгадаги температура t шу нуқганинг координаталари (х, у, z)га боғлиқ бўлади ва вақг г ўтиши билан ўзгаради. Демак, температура майдонини ушбу функция билан ифодалаш мумкин:
(2.5)
Ушбу боғлиқлик турғун температура майдонини ифодаловчи тенгламадир.
Агар, жисмда бирор текислик ўтказилса ва ушбу текисликдаги бир хил
температурали нуқгаларни бирлаштирсак, ўзгармас температурали чизиқ (изотерма) га эга бўламиз. Температураси бир хил нуқгалардан ташкил топган
жисмнинг юзаси изотермик юза деб номланади.

1.1-расм. Температура градиентини
аниклашга оид.
Изотермик юзага нормал бўйича йўналган температура ҳосиласи температура градиенти деб номланади. Температура градиенти вектор катталикдир. Температура градиенти нольга тенг бўлмаган (gradt0) шароитдагина иссиқлик оқими ҳосил бўлиши мумкин. Маълумки, иссиқлик оқими ҳар доим температура градиенти чизиғи бўйлаб ҳаракат қилади. Лекин, унинг ҳаракат йўналиши температура градиентига қарама-қарши бўлади.



    1. Иссиқлик утказувчанлик

Фурье қонуни. Қатгиқ жисмларда иссиқлик тарқалиш жараёнини тажрибавий ўрганиш натижасида Фурье (1768-1830) иссикдик ўтказувчанликнинг асосий қонунини кашф этди. Ушбу қонунга биноан, иссиқлик ўтказувчанлик орқали узатилган иссиқпик микдори dQ температура фадиенти t/n, вақг dτ га ва иссиқлик оқими йўналишига перпендикуляр бўлган майдон юзаси dF га пропорционал бўлади, яъни:
(2.8)

Иссиқлик утказувчанлик коэффициенти иссиқлик алмашиниш юза
бирлигидан (1 м2) вақг бирлиги давомида изотермик юзага нормал бўлган 1м
узунликка тўғри келган температураларнинг 1 К (°С) га пасайиши вақтида узатилган иссиқлик миқдорини ифодалайди.
Жисмларнинг иссиқлик утказувчанлик коэффициенти унинг таркиби,
физик-кимёвий хоссалари, температура, босим ва бошқа катталикларга боғлиқ. Иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти турли материаллар учун қуйидаги ораликда бўлади:
- газлар учун 0,005...0,5 Вт/м*К);
- суюқликлар учун 0,08...0,7 Вт/м*К);
- иссиқлик қоплама ва қурилиш материаллари учун 0,22...3,0 Вт/(м*К);
- металлар учун 2,3...458,0 Вт/(м*К).



      1. Download 1,71 Mb.

        Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish