Кириш. Умумий кисм


Текис деворнинг иссиқлик утказувчанлиги



Download 1,71 Mb.
bet4/19
Sana03.03.2022
Hajmi1,71 Mb.
#479871
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
KURS ISHI )

Текис деворнинг иссиқлик утказувчанлиги

Бир жинсли, деворнинг қалинлиги δ ва иссиқлик утказувчанлик коэффициенти λ бўлган бир қатламли текис девордан иссиқлик ўтишини кўриб чиқамиз. Деворнинг ташқи юза температураси tw1 ички юзасиники эса tw2 га тенг, лекин tw1> tw2 (1.5-расм).
Бир қатламли, текис деворнинг иссиқлик утказувчанлик тенгламасини келтириб чиқариш учун Фурьенинг дифференциал тенгламасидан фойдаланамиз.
Маълумки, турғун иссиқпик режимда деворнинг турли нуқталаридаги температура, вақг ўтиши билан ўзгармайди, яъни dt/dτ=0. Ундан ташқари, температура майдони бир ўлчамли бўлади.
Демак, температура фақат бир йўналиш (x ўқи) бўйлаб ўзгаради, яъни:

Шундай қилиб, турғун жараёнда бир қатламли текис девор учун тенгламани куйидаги кўринишда ёзиш мумкин:
(2.9)
(1.9) тенгламани интегралласак, қуйидаги тенгликларни оламиз:


(2.10)

Интеграллаш константалари С1 ва С2 ларни чегаравий (х=0 ва х=δ)


шартлардан аниқлаймиз:



Агар, (1.10) ни (1.9) га қўйсак, куйидаги натижага эга бўламиз:
(2.11)
Охирги (1.11) тенгламани таҳлил қилсак, ушбу хулосага келиш мумкин:
турғун иссиқлик жараёнида текис деворнинг қалинлиги бўйлаб температура
тўғри чизиқ қонунига биноан ўзгаради ва температура фадиенти ўзгармас
қийматини сақлайди.
Аниқпанган температура фадиенти қийматини (1.8) тенгламага қўйсак,
иссиқлик ўтказувчанликнинг асосий қонунини ифодаловчи тенгламани оламиз:

ёки
(2.12)
бу ерда λ/δ - нисбат деворнинг иссиқлик ўгказувчанлигини, унга тескари катталик δ/λ -деворнинг термик ёки иссикдик қаршилигини ифодалайди.
Агар, текис девор n та (бир-бирвдан фарқли) қатламдан иборат бўлса,
турғун иссиқлик алмашиниш жараёнида ҳар бир қатлам орқали бир хил
миқцорда иссиқлик ўтади (1.3-расм) ва у турли қатламлар учун куйидаги
кўринишда ёзилади:



Тенгламалар ўнг ва чап қисмларини қўшиш натижасида ушбу
кўринишга эришамиз:

Бунда


(2.13)
бу ерда i - девор қатламининг таргиб раҳами; n - катламлар сони.







Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish