Кириш. Чизиқли программалаштириш (1-маъруза машғулоти)


тўғри чизиқлар билан чегараланган кўпбурчакни ясалади. Чизиқли функцияни ихтиёрий ўзгармас с0 сонга тенг деб олиб



Download 3,16 Mb.
bet3/21
Sana25.02.2022
Hajmi3,16 Mb.
#306238
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
8. презентация

тўғри чизиқлар билан чегараланган кўпбурчакни ясалади. Чизиқли функцияни ихтиёрий ўзгармас с0 сонга тенг деб олиб

  • тўғри чизиқ ясалади. Бу тўғри чизиқни N(c1 ,c2) вектор йўналишда ёки унга тескари йўналишда ўзига параллел суриб бориб, қавариқ кўпбурчакнинг чизиқли функцияга энг кичик қиймат берувчи четки нуқтаси аниқланади.

Берилган

  • Берилган
  • (1 )
  • x10, x20,..., xm0, xm+10,...., xn0 ( 2)
  • ymin=c1x1+ c2x2+.... +cnxn
  • 1.Симплекс усулнинг асосий ғояси.
  • чизиқли программалаштириш масаласининг режалари мавжуд ва улар хосмас деб фараз қиламиз, яъни барча bi>0, i=1,m. Масаланинг X=(x1, x2,...,xm) таянч режаси ва унга мос келувчи ўзаро чизиқли боғлиқ бўлмаган P1, P2,..., Pm векторлар системаси маълум бўлсин. У ҳолда
  • x1P1+x2P2+...+xmPm=P0 ( 3)
  • ва y0=c1x1+ c2x2+.... +cnxn (4)
  • Умумий ҳолда таянч режани топиш учун масаланинг чегаравий шартларидан ташкил топган чизиқли системани Жордан-Гаусс усулини қўллаб, таянч режа ва унга мос мақсад функция аниқланади.

Симплекс усул алгоритми  

  • Берилган бошланғич режадан бошлаб таянч режалар кетма-кетлигини ҳосил қилиб бориб, жараённи оптимал ечим топилгунча давом эттириш мумкин. Фараз қилайлик, X= (x1,x2,...,xm)
  • Масаланинг бошланғич таянч режаси, P1, P2,...,Pm шу режага мос келувчи ўзаро чизиқли боғлиқ бўлмаган векторлар системаси бўлсин. Бу векторлардан ташкил топган (P1, P2,...,Pm) матрицани B билан белгилаймиз. У ҳолда BX=P0 . Бундан
  • X=B-1P0 ва Xj=B-1Pj
  • келиб чиқади. Бу ерда Х=(х1, х2,...,хm) (хi0), xj=(х1j, х2j,...,хmj)-вектор устунлар.
  • Симплекс жараённи бошлашдан аввал масаланинг векторларини қуйидагидек гуруҳлаймиз:
  • (Р0| P1, P2,...,Pm | Pm+1,...,Pn)
  • ёки
  • (Р0|В| Pm+1,...,Pn) ( 7)
  • Элементлари айрим қисмлардан иборат бўлган ( 7) матрицани В-1 га кўпайтирамиз ва қуйидагига эга бўламиз:
  • (В-1 Р0| В-1 В| В-1 Pm+1,..., В-1 Pn) ёки (X|Jm|Xm+1,...,Xn)
  • Сўнгра ҳар бир j=1,n учун yj-cj ни ҳисоблаймиз.
  • Агар барча j лар учун yj-cj0 бўлса, топилган таянч режа оптимал режа бўлади. Агар yj-cj айирма баъзи j лар учун мусбат бўлса, топилган таянч режа оптимал режа бўлмайди, бу режани оптимал режага яқин бўлган бошқа режа билан алмаштириш керак бўлади. Берилган масалада дастлабки P1, P2,...,Pm векторлар m ўлчовли вектор фазодаги базисни ташкил қилсин, яъни В=( P1, P2,...,Pm)= I m
  • бўлсин, бу ерда I m- m ўлчовли бирлик матрица. Бу ҳолда В-1В=I m бўлганлиги сабабли Х=Р0 ва Хj=Рj бўлади.
  • Чизиқли системаси АХ=В кўринишда берилган масала учун хi=вi, xij=aij деб қабул қиламиз. Уj -j вектор- устунни С вектор -устунга скаляр кўпайтмасидан иборат, яъни
  • у0=
  • Yi=
  • у0 ва yj-cj ларни жадвалнинг m+1 қаторидаги тегишли устунларга жойлаштирамиз. Базис векторлар учун ҳар доим yj=cj=0 бўлади. Агар yj-cj0 (j=1,n) бўлса, Х=(х1, х2,...,хm)=(b1, b2,...,bm) оптимал режа бўлади. Бу режадаги чизиқли функциянинг қиймати у0 га тенг.
  • , j=1,n.

Download 3,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish