Каттик жисм



Download 10,72 Mb.
bet29/99
Sana10.04.2022
Hajmi10,72 Mb.
#540983
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   99
Bog'liq
Qattiq jism fizikasi (A.Teshaboyev va b.)

4.3 -жадвал
Мпс олмос
Температура °С С„. кал/мол. град Температура вС С.,.кал/мол.град
-259 0.04 -183 0.03
-186 3,32 -66 0.64
-39 5.59 +85 2,12
+50 5.90 +985 5.51
Бундай конуният барча бош^а С.мягшь'гиюд''
цаттик жисмлар учун \ам куза- тилган.
Виз бу бандда кристалл пан-
жараси атомлари тебранишлари билан боглик булган исси^пик сигимини кураётирмиз. Юкррида
бу иссимик сигимининг Дъю­ ’b io a a sm a o s o s m m
лонг-Пти црнунига олиб келади- 4.1-чизма. Баым катти к, жисмлар ган мумтоз назариясини караб иссимик сигимининг температу­ чикдик. рага бог.таннши


Дебай температураси 0ддан паст температураларда квант Конуниятлари асосий а\амиятга эга. Хар бир каттик жисм учун етарлича юкори температураларда бажариладиган Дъю- лонг-Пти конуни (иссик^ик сикими температурага богликмас деб тасдик^овчи цонун) паст температураларда бажарилмасли- ги тажрибалардан маълум булгандан кейин иссикушк сип1мининг квант на»ариясини яратиш зарурлиги аён булди. Планкнинг мутлок кора жисм нурланиши квант назарияси асосида А.Эйнштейн (1907) биринчи булиб, уэининг иссиклик с и р и м и назариясини таклиф килди. Унингча, /V атомдан таш- килланган кристалл бир хил со такрорийликли ЗА/ та тебра- нишга эга була олади. ш такрорийликли тебраниш э\гимоллигини Планк ифодаси тавсифлайдя:
Д 1но) = (4.5)

\ар бир тебраниш энергияси кванти Ло га тенг, уртача энергияси


(4.5’)
е кТ
бугун кристалл тебранишлари жами энергияси
(4.6)

Узгармас \adfw шароитида кристаллнинг иссицлик с и р и м и


С„=( — ) <(44.-77')


Юцори Т ларда ( Лео « к Т булганда) Р(со,Т)=1, бинобарин,
Су=ЗЫк, бир фаммол учун эса Су=ЗЫк-Ж булиб, яъни бу
\олда Дъюлонг -Пти крнуни алолатлидир.
Паст Г ларда (Ь. с о » к Т булганда)
бундаги г К - Ьо),:- -^йнштейннинг тавсифий температураси.
Эйнштейн назарияси Сгбуйича тажриба натижаларини сифа- тан тушунтиришга, яъни Су нинг Т пасайиши билан камайиб боришини курсатишга эришди. (4.9) ифодада температура па- сайган сари ехр(- Т е/ Т ) жуда тез камаяди. Е/Т)2 секин ортади, натижада р(й), Т) бу \олда тез камайиб боради. Аммо, Эйн- штейннинг \амма атомлар бир хил о>такрорийлик билан теб- ранади деган фарази факат \амма атомлар мустацил тебран- гандагина тУфи буларди, вахоланки, ха^ицатда кристалл атом- лари бир-бири билан богланган равишда тебранади. Эйн­ штейн чицарган (4.9) ифода курсаткичли функция тарзида узгаради. Тажриба Т пасайиши билан Су нинг даражали конун буйича камайишини тасдикутйди.
П. Дебай (1912) таклиф килган иссимик сигими назария­
си купчилик кристаллар учун паст температураларда утказилган тажрибалар натижаларини яхши тушунтира олди.
Дебай \ ш кристалл N атомдан ташкилланган булса, унда 3N та тебраниш булиши керак, аммо \ар бир тебраниш
узининг тул^ин вектор к га бопи^ со такрорийлигига эга, барча а) частоталар сони З/Удан иборат эркинлик даражалари сонига тенг, бунда такрорийликлар 0 дан то максимал <о так- рорийликгача булган ЗУУта ^ийматни олади, яъни (3.82) ифода уринли булади. Акустик тебранишлар тармоги учун. аникланган такрорийлик таксимотининг (3.58) ифодасини (3.82) га куйиб \исобласак,
(0 _ л _
О 2п 2х1 "
бундан:




Download 10,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish