К у р с н и н г у м у м и й м а с а л а л а р и д о н м а с с \ с и н и с \ Қ л \ ш в \ Қ а й г а и л л ш



Download 7,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/115
Sana21.02.2022
Hajmi7,54 Mb.
#79509
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   115
Bog'liq
Кишлок хўжалиги махсулотларини сақлаш

р а ф и н а ц и я 
дейилади. У си м лик 
мойини р аф и н ац и я цилиш да ф и зи к (тиндириш , ц ен триф угалаш , 
ф и л ьтр л аш ), хим ик (ги дратац и я, ишцор раф и н ац ия, рангловчи 
м оддаларни оксндлаш ва б ош ц ал ар ), ф изик-хим иявий 
(мойни 
оцартириш , ҳидли ц ўш илм алардан тозалаш ) усул л ар д ан фойда­
ланилади.
Т индириш да мой к атта и ди ш ларда узоц вацт 
ти нди рилади , 
бунда оғир б ўлакч ал ар чўкинди бўлиб туш ади. Ц ентри ф угалаш да 
турл и хил ц ен триф угалард а мойни м еханик аралаш м алар ва сув- 
дан, ф и л ьтрлаш да эса зичлиги мой зичлигига тенг бўлган м еханик 
ар алаш м алардан тозаланади. Г и дратац ияда мойни фосфорит-оц- 
сил-углеродли ком плекс моддалардан тозаланади.
Д астл аб ки цайноц ф и льтрлаш ва ги дратац иялаш д а мой се- 
п араторлардан ўтказилади . Б у н д а мой фосфатида' ва сувдан бу- 
туи лай тозаланади- Б у ж араён л ард ан сўнг мой тиниц туе олади.
У сим лик мойини мой ки слоталардан тозалаш м ацсадида иш- 
цорнинг енгил эритмаси билан иш ланади. Б у н д а мой кислотаси 
билан иш цорнинг таъси ри н ати ж аси д а совун тузлари хосил бў- 
лади. Т о зал ан ган мой вакуум цуритгичларда цуритиладн аа 2 5 — 
30°С гача совитилади, сацлаш учун идиш ларга солинади.
У сим лик мойи рангли ц ўш и лм алардан тозалаш учун адсорбик 
раф и н ац и яд ан ўтказилади . Б у н д а мой махсус кукуп билан иш ­
ланади. М ойни оцартириш учун турли хил оцартирадпган мой 
ва бошца сорбентлардан ф ойдаланилади.
У сим лик мойини ёцимсиз ҳид ва таъ м берадиган м оддалардан 
тозалаш у ч у н у иссиц сув бугндан ўтказплади , ёцимсиз хид ва 
таъм н и сув буги ўзига сингдириб олади.
О вцатга и ш л ати лад иган мой раф и н ац и я цилинади.
19-6 о б. У С И М Л И К М О Й Л А Р И Н И Н Г Т Е Х Н О Л О Г И К
Х У С У С И Я Т Л А РИ
П а х т а
м о й и н и н г ран ги оч сариц бўлиб, ўзига хос куч- 
сиз ҳиди в а м азаси бор. У суюц (7 0 —7 5 % ) ва цаттиц (30 
35% ') 
мой к и сл отал ари аралаш м асидан иборат. Ц аттиц мой ки сл отал а­
ри чўкм а ҳосил цилади. 0°С гача совитилса бутунлай цотади.
Н ахта мойи таркибида 4 2 —55% линолат кислота^бор.
К у н г а б о ц а р м о й и тиниц, сап-сариц бўлади. Тиндирил-


ган д а ч ў км а ҳосил булмайди. Т озал ан м аган мойпинг ранги оч 
сариц, ўзи га хос ҳидли бўлиб, бироз ч ўкм а ҳосил цилади- Т ар к и - 
^ и д а 60— 70% тўйинм агап линолат кислотаси бор. К унгабоцар 
мойидан консерва саноатида кенг ф ойдаланилади.
С о я м о й и нипг ранги оч сариц, ўзи га хос ҳидли ва 
м азали. Т арк и б и д а 6 0 —65% линолат в а линоленат мой ки слота­
с и бор.
Х а н т а л м о й ининг ранги сариц, яш им тир тусда товланади. 
М азаси в а ҳиди ўзига хос ёцимли.
М а к к а ж ў х о р и
м о й и
оч сариц рангли, тиниц, ҳидсиз, 
Т арк и б и д а 60% гача тўйинм агаи мой кислотаси бор. Б ош ц а ўсим- 
л и к м ой лари га нисбатан 
фойдали бирикм алар 
(токоф ероллар 
в а б ош цалар) аи ча кўп бўлади.
З и г и р м о й и — сариц рангли ти ни ц мой. Т аркиби да 6 0 — 
•80% тўйипм аган мой кислотаси бор. С ацланганда, узоц цизди- 
ри лганда тез оксидланади, цовушцоц бўлиб цолади, ал и ф ҳиди 
пайдо бўлади, м азаси тахирлаш ади.
Е р ё н г о ц
м о й и оч сариц рангли, яш им тир 
товланади. 
Т ў й и н м аган мой кислотаси 30 —35% мицдорда бўлади.
У симлик мойинипг сифати таш ци кўриниш и, ф и зи к хоссалари
88. Усимлик монларининг асосий хоссалари
Мой тури
Ранги
Зичлиги» 
г/см 
15®С да
Қотиш ҳа- 
роратц, °С
Совунланиш
сони
Йод сони
П ахта
К унгабоцар
циэғиш цўнғирдан 
цора 
қўнғиргача, 
раф инациялангани 
сариц
оч 
сариц
0,92
0,928
— 1 дан 
6 гача 
8— 18
194— 196
188— 195
103— 111
124— 133
С оя
оч сариқдан 
тўц сариццача
0,928
8— 18
188— 195
1 2 4 -1 3 3
Х антал
оч сарицдан 
оч цўнғиргача
0,918
— 15
170— 183,8
92— 123
М аккаж ўхори
олтин сариц
0,924
10— 15
188— 193
117— 123
Зиғир
сарицдан
цўнғиргача
0,933
18—27
191— 195
174— 183
К унж ут
оч сариц
0,922
3—6
187— 195
103— 112
Ерёнғоц
рангсиэдан 
цизғиш цўнғиргача
0.91 —
3
188— 197
83— 105
Зай тун
олтин сариц
0,96
0,917
2—6
185— 196
8 0 - 8 5
Р апс
цўнғир, рафинация 
лангани 
оч сариц
0,914
4 — 14
1 7 2 -1 7 5
9 4 - 1 0 6
К анакун ж ут
Суренка
рангсиздан 
тўц яш илгача
0,962
10— 18
176— 187
81—90
цўнғир
0,918
8
173— 181
105— 122
12ағоц
кўкиш сариц
0,925
27
188— 197
43— 162


ва хим иявий таркиби билан аницланади. М ойнинг 
сифатини 
аницлаш учун аралаш тирилиб ун дан ўр тач а н ам ун а (0,5 л) оли­
нади.
Овцатга и ш лати лад и ган усим лик мойининг ранги тиниц очиц 
сариц ран гда бўлиш и керак. Д ав лат стандарти бугшча мойнинг 
ранги, ҳиди ва ти никлиги мойнинг ҳарорати 20°С бўлганда аниц­
ланади*
Мойнинг т ш ш ц л п п ш и аницлаш учун 100 мл мой ш и ш а ци­
линдр™ солиниб, 20°С ҳароратда бир сутк а сацланади. 
А гар 
шиша цилиндрниыг юцори цисмида чўкиндилар бўлм аса 
мой 
тиниц ҳисобланади. Р ан гин и аницлаш учун эса стакан га 
мой 
кам ида 50 мм солиниб, ёругли кка царалади . М ойнинг ҳидини 
ундан ойна п ласти н кага юпца ц ават цилиб томизнлиб аницланади. 
М ойдаги н ам ҳам да учувчан моддалар мицдорини ан и цлаш учун 
105°С да 5 г мой оғирлиги ўзгарм ас бўлгун ча цуритиладн. Мой­
нинг сиф атини ундаги чўкинди мицдори ҳам белгилайди. Ч ўкин д и
мицдорини уи и н г огирлигига ва ҳаж м и га цараб анцланади.
К ўпинча 100 мл мой цилпндрга солиниб 1 5 —20^0 да бир сут­
ка цолдирилади. Ч ўкинди мицдори миллим етрда ҳисобланиб, ш у
рацам фоиз ҳисобига юради.
Бун дан таш цари мойнинг сиф атини совунланиш ва йод сони 
каби к ў рсатки ч лар билан ҳам аницлаш мумкин. 1 кг мой тарки-) 
бидаги эркин ва боғланган мой ки слоталарни н ей траллаш учун 
сарф лан ган к а л и й иш цори мицдори м о й ла р н и н г со в ун л а н и ш сони 
деб аталади. 100 г мойни бириктириб олган йоднинг грам м миц~ 
дори билан и ф лослан ад иган сони м о й ла р н и н г йо дли сони деб 
ю ритилади. Й одли сон ц ан ча к атта бўлса, мой ш унча суюц бўла- 
ди, одатда суюц м ойларни истеъмол цилиб бўлманди. П ах та мойи 
110, соя мойи 130, зигир мойи 174 йодли сонга эга.
М ойнинг овцатга яроцлилигини кўп и нча кислота сонп орцали 
белгиланади: 1 г мой таркибидаги эркин, мой ки слоталарни ней­
тр алл аш у ч у н саи ф л ан ган кали й иш цорининг миллиграм мпцдора 
билан и ф одалан адиган сони м о й ла р н и н г кислотали сони цеб ата­
лади. У зоц м уддат сацланиб колган ва хом уругдан тай ёр л ан ган
мойларда эрки н „мой кислоталарнпы г мицдори юцорн бўладп, ш у
сабабли у л арн и н г кислотали сонп хам катта-
У сим лик м ойлари цистерна, 
бочка, бидон ва бути л калар д а
4 —6°С ҳ ар оратда сацланади. Б у н дай ҳароратда сацлаш муддати 
бир йил. О мборларда ҳавонинг нисбий намлиги 85% дан зиёд 
бўлм аслиги лозим.
К о н т р о л с а в о л л а р
1. М ойли эк и п л а р ур у гн д а 
м ойппнг м и цдори 
ц ан ч агач а 
б ў л и ш и
мум кин?
2. М
о йли
э ки п л ар у р у ғп д ан м ой олиш у с у л л а р и ҳац ид а н и м алар н и
биласи з?
3. М ойли ў си м л и к у р у ғл а р и п и ц ай та и ш л а ш техн ологи ясн п п ай ти б
беринг.
4. У си м ли к м ой лари н и пг х а р а к т е р л и х у с у с и я тл а р и н и айтииг.
5. Ў сн м л и к м ой и ни нг си ф ат к у р с а тк и ч л а р н ц анд ай?



Download 7,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish