K arim a q osim ova


//„B oshlang'ich  ta’lim",  2005,—  №   5.  5-bet



Download 7,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet300/522
Sana01.01.2022
Hajmi7,78 Mb.
#304570
1   ...   296   297   298   299   300   301   302   303   ...   522
Bog'liq
Ona tili o'qitish metodikasi K Qopsimova, S Matchonov va b

//„B oshlang'ich  ta’lim",  2005,—  №   5.  5-bet.
www.ziyouz.com kutubxonasi


5. 
Gigiyenik  talablar.
  Bu  o ‘quvchilar  salomatligi  haqida  qay- 
g‘urish  dem akdir.  Sinfda yorug‘lik,  to za  havo  har doim   yetarli  b o ‘lishi 
lozim.
Boshqa  fanlar  kabi,  ona  tili  o 'q itish n in g  samaraliligi  darsning 
sifatiga  bevosita  bog‘liqdir.
Darsga  q o ‘yilgan  um um didaktik  talablar  pedagogik  adabiyot­
larda  keng  yoritilgan.  U lam i  ona  tili  o'rgatishga  tatbiq  qilib,  m etodik 
aniqliklar  kiritilsa,  ona  tili  darslariga  qo'yilgan  talablar  quyidagicha 
bo'ladi:
I.  Yangi  bilim  berish,  ularni  nutq  amaliyotiga  tatbiq  etish  va 
o'quvchilarni  tarbiyalash  bir butun jarayondir. 
Darsda  o'quvchilam ing 
o'q uv  faoliyatini  tashkil  etishga,  foydalaniladigan  til  m aterialining 
g'oyaviy-siyosiy,  estetik  va  badiiy  qim m atli  bo'lishiga,  tilni  o'rganish 
jarayonida bolalarda dunyoqarash elem entlarini shakllantirishga alohida 
aham iyat  berish  zarur.  Ijodiy  izlanish  m uhiti  yaratilgan  darslardagina 
zarur axloqiy  sifatlar tarbiyalanadi.
O na  tili  darslarida  o'zbek  tiliga  m uhabbat  va  so'zga  ehtiyotlik  bilan 
m unosabatni  tarbiyalashga  alohida  e ’tibor  beriladi.  Buning  uchun 
m atn puxta tanlanadi.  Tilni  o'rganish jarayonida  leksik-uslubiy  ishlarga 
katta o 'rin  beriladi.  D arsda she’r,  soddalashtirilgan  m atnlar bilan birga, 
yuksak  badiiy  m atnlardan  ham   foydalaniladi.
Ona tili o 'qitish jarayoni o'quvchilarda ilm iy dunyoqarash asoslarini 
shakllantirishga  qaratiladi.  O na  tili  darslari  har  bir  kishi  uchun  zarur 
bo'lgan  saranjom -sarishtalik,  m ustaqillik,  tashabbuskorlik  sifatlarini 
ham   tarbiyalaydi.
II.  Darsning  aniqligi  va  ichki  mantiqiyligi,  uning  maqsadga 
yo‘naltirilganligi  juda  muhim. 
Yangi  m aterial  o'rgatiladigan  darsning 
m azm uni va m antiqiy o'rganiladigan til hodisasi ham da lining lingvistik 
m ohiyatining  bir-biriga  ta ’sir qilishiga  m a’lum  darajada  sabab  bo'ladi. 
O 'qituvchi  bu  o 'zaro   bog'lanishni  bilishi  va  uni  o'quvchilar bilan  birga 
topshiriqlam i  bajarish  davom ida  asta  ocha  borishi  m uhim dir.
Agar  dars  gram m atik  bilim larni 
m ustahkam lash, 
orfografik 
ko'nikm alarni  shakllantirish  m aqsadini  o 'z   oldiga  qo'ysa,  darsning 
m antiqiy  shartlari  asta  m urakkablashtirib  borilgan  m ashqlar  tizim ini 
aks  ettiradi.  Bolalar  biror  imlo  qoidasini  yaxshilab  bilib,  o 'rg an ib   o l­
ishlari  uchun  bir-ikki  m ashq jam oaviy  ravishda  bajariladi.  O 'quvchilar 
mustaqilligi  oshgach,  m ashqni  mustaqil  ishlaydilar.  Darsda  bajarilgan 
m ashqlar  o'rtasidagi  bog'lanishni  shakllantiradigan  ko'nikm anin g
www.ziyouz.com kutubxonasi


xususiyati  ham  sabab bo'ladi.  O 'q uv  m aterialining mavzuga va darsning 
m aqsadiga  m os  bo'lishi  uning  m aqsadga  yo'naltirilishini  t a ’m inlaydi. 
D arsda  foydalaniladigan  barcha  o'quv  m ateriallari  (shu  ju m ladan,  til 
dalillarini  kuzatish,  im lo  va  nutqqa  oid  m ashqlarni  bajarish  uchu n  
tanlanadigan  m ateriallar  ham )  darsning  m aqsadiga ju d a   m os  bo'lishi 
zarur.
III. 
Ona tili darsi,  awalo,  o'quvchilar nutq va tafakkurini o'stirish 
darsidir. 
O na  tili  darslari  ijtim oiy-foydali  bo'lishi  uch u n  o 'qu vch ilard a 
o 'z  fikrini gram m atik to 'g 'ri,  uslubiy aniq,  izchil ifodalash va boshqalar 
fikrini  b era  olish  ko'nikm asini  shakllantirishga  qaratilishi  lozim. 
O na  tili  darslarida  nutq  o'stirish  ko'rsatm asi  gram m atik  m aterialni 
o 'rg atish d a  o 'quvchilam ing  tilimizdagi  har  b ir  so 'z  turkum i  yoki  so'z 
qism ining  rolini  bilib  olishlariga  erishtiradigan  m etodik  usullarni 
qo'llashni  talab  etadi,  y a ’ni  gram m atik  nazariya  gram m atik  to 'g 'ri 
va  aniq  nu tq   m alakalarini  shakllantirishga,  anglab,  tushunib  yozish 
m alakalarini  o'stirishga  am alda  tatbiq  etish  uch u n   o'rgatiladi.  D arsda 
bolalar  n utqini  o'stirish  darsning  m azm unida  va  qo'llanilgan  vazifalar 
turlarida  o 'z   aksini  topadi.
G ram m atik ,  so 'z   yasalishiga  oid,  imloviy  m ateriallarni  o'rgan ishni 
nutq  o 'stirish  bilan  bog'lash  o'qu v ch ilar  aqliy  faoliyatini  boshqarish 
hisoblanadi.  Bolalar  nutqini  o 'stirish  jarayoni  ularning  tafakkurini 
o'stirish  bilan  bog'liq.
O na  tili  darsi  o'qu v chilar  taffakurini  o 'stirish  ustida  ishlash 
m aqsadiga  yo'naltirilganligiga  qarab  baholanadi.  Bunda  m uayyan 
gram m atik  va  imloviy  m aterialni  o'rganish  jaray on ida  shu  m aterialni 
yaxshiroq  o'zlashtirishni  tam inlaydigan,  aqliy  faoliyatni  talab  qiladi­
gan  m ashqlarni  o 'tkazish  tushuniladi.  M asalan,  ,,0 'z a k d o sh   so 'zlar" 
tushunchasini  shakllantirish u c h u n  so 'zlam in g   leksik  m a’nosi  va  m or­
femik  tarkibini  taqqoslashni  (ularning  m a’nolarida  um um iylikni  va 
ularda  bir  xil  o'zakning  m avjudligini)  bilish  lozim .  O 'quvchilar  tafak­
kurini  o'stirish  uchu n  o'qitu vch i  darsga  tayyorlanganda,  vazifa  tu r­
larini  tanlaydi,  darsning  m aterialini  va  uni  o'zlashtirishda  o 'q uv chilar 
bajaradigan  aqliy  faoliyat  m ashqlarini  ham   belgilab  oladi.
O 'quvchilarga  beriladigan  nazariy  bilim   tildan  ongli  foydalanish 
im konini  beradi.  N azariyaga  aham iyat  berish,  elem en tar  tarzda 
bo'lsa  ham ,  o 'qu v chilam in g   til  hodisalari  o'rtasidagi  bog'lanishni 
bilib  olishiga  e ’tib or  berish  dem akdir.  B oshlang'ich  sinf  o'quvchilari 
bunday  bog'lanishni  bilsalar, 

Download 7,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   296   297   298   299   300   301   302   303   ...   522




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish