Жиззах политехника


Очик иктисодиётда фискал сиёсат



Download 0,65 Mb.
bet61/99
Sana26.03.2022
Hajmi0,65 Mb.
#512230
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   99
Bog'liq
makroiqtisodiyot

Очик иктисодиётда фискал сиёсат.


Xозирги шароитгача бизнинг мулоxазаларимиз ёпик иктисодиёт шароитида олиб бориладиган фискал сиёсат тугрисида чекланган эди. Агарда мамлакат жаxон иктисодиётининг бир кисмини ташкил килса, яъни, очик иктисодиёт шароитида фаолият курсатаётган булса кушимча кийинчиликлар келиб чикади.
Олдинги мулоxазаларимиздан маълумки, чет мамлакатларда руй бераётган xодисалар ва улар томонидан кабул килинаётган сиёсий тадбирлар мамлакат экспортига ва иктисодиётига таъсир килади. Буни биз бугунги таxлилимизда ифода килар эканмиз, яъни ялпи талабнинг халкаро зарбасига дучор булишимиз мумкин, чунки у бизнинг (СММ) ни кискартириш ва фискал сиёсатимиз тадбирларини кадрсизлантириши мумкин. Масалан, тахмин килайлик бизни республикамизда ишлаб чикаришни пасайишини кутаяпмиз ва давлат харажатлари ва соликларини микдорини шу даражагача кискартирдикки, яъни ялпи талабни усишини таъминлашга етарлидир. Энди фараз килайлик, бизни асосий савдо xамкоримиз булган давлатлар иктисодиёти кутилмаганда ва тезлик билан усиб бошлайди. Таъминланганлик даражасининг ошиши ва даромадларининг усиши бу мамлакатларда бизни республикамиздан товарларни сотиб олишнинг
усишига олиб келади. Бизнинг соф экспортимиз усади. Ялпи талаб ниxоятда тез усади ва биз талаб инфлияцияси муаммоси олдида турибмиз. Агар биз олдиндан билган булсак, яъни бизни соф экспортимиз шунчалик усишини биз рагбатлантирадиган кулай фискал сиёсат юритган булар эдик.
Соф экспорт самараси, фискал сиёсат самарадорлигини халкаро савдо оркали барбод килишга xаракат килади. Биз урин алмашиш самарасини карашни тугатдик ва рагбатлантирувчи фискал сиёсат оркали фоиз ставкаларини ошиши мумкинлиги xакида хулосага келдик, яъни инвестицияни кискаришига олиб келади шундай экан фискал сиёсатни бекорга чикаради. Энди биз ишонишимиз керакки, фоиз ставкаларини усиши бизни соф экспортга кандай таъсир килади. Кейин фараз килайлик, биз рагбатлантирувчи фискал сиёсат олиб бораяпмиз, яъни иктисодиётга юкори ставкали фоиз олиб келади. Бундай фоиз ставкалари четдан молиявий капиталларни жалб килади. Четдан келган молиявий инвесторлар четдан кимматбаxо когозларни сотиб олишдан олдин, узининг xисобида уша мамлакатнинг валютасига (мос, республикамизнинг суми) эга булиши керак.
Биз биламизки, товарга талабни ошиши xозирги шароитда сум баxосининг ошишига олиб келади. Шундай килиб, сумни нархи бошка валютага тенглаштирилган нархда ошади, бошкача айтганда сум кимматлашаяпти.
Соф экспортни фискал сиёсатга таъсири олдинги саволларда куриб утганимиздек вакт омили, иктисодий муаммо, инфлияция ва урин алмашишлар билан мос равишда амалга ошади ва ялпи талабни ниxоятда кийинлаштиради.
Кейинги жадвалда фискал сиёсатга соф экспортнинг таъсири икки йуналиш буйича берилган. Ушбу жадвалда соф экспортга таъсир икки йуналишда xам руй беради. Яъни, ички фоиз ставкасини камайтириш, босик фискал сиёсат, соф экспорт микдорини усишига имконият яратади.
1-Жадвал.
Фискал сиёсат ва уни соф экспортга таъсири

1) Рагбатлантирувчи фискал сиёсат.

2) Босик фискал сиёсат.

Муаммо: инкироз, секин усиш. Рагбатлантирувчи фискал сиёсат. Энг катта ички фоиз ставкаси.
Сумга ташки талабни ошиши. Сумни кимматлашуви.
Соф экспортни камайиши, (рагбат- лантирувчи фискал сиёсатни кисман карама-каршилигидан ялпи талаб камаяди).

Муаммо: инфляция. Босик фискал сиёсат.
Энг кичик ички фоиз ставкаси. Сумга ташки талабни камайиши. Сумни арзонлашуви.
Соф экспортни купайиши (босик фискал сиёсатни карама-карши- лигидан кисман ялпи талаб усади).

Мавзуга оид тестлар :

. Молия нима?


А) Давлат қўлидаги пул маблағлари;
Б) Давлат корхоналарининг пул маблағлари;
В) Жамоа хўжаликлари ва аҳолининг пул даромадлари;
Г) Пул ресурсларининг махсус фондларда тўпланиши ва уларни ишлаб чиқаришни кенгайтиришга сарфланиши.



  1. Давлат бюджети нима?

А) пул маблағларини жамғарувчи; Б) пул маблағларини тақсимловчи; В) пул маблағларини сарфловчи;
Г) Умумжамият миқёсида марказлашган ҳолда давлат иштирокида тўпланадиган ва сарфланадиган молиявий ресурслар.



  1. Давлат бюджети тақчиллиги нимада? А) Пул эмиссияси;

Б) Муомилада пулнинг етишмаслиги; В) Солиқ даражасининг етишмаслиги;
Г) Харажатларнинг даромадга нисбатан кўплиги.



  1. Қуйида айтиб ўтилган манбалардан қайси бири давлат бюджетига пул маблағлари тушумининг манбаи ҳисобланмайди?

А) Фойда солиғи;
Б) Пул ва қимматли қоғозлар эмиссияси;
В) Ташқи иқтисодий фаолиятдан олинадиган даромад; Г) Жисмоний шахслардан олинадиган даромад;

1. Солиқ ставкалари қуйидаги турларга бўлинади? А) прогрессив, пропорционал, регрессив;


Б) прогрессив, билвосита, бевосита; В) пропорционал, эгри, тўғри;
Г) регрессив, билвосита, бевосита.



  1. Солиқ ставкасини белгилаш қуйидаги тамойилларга асосланади? А) нафлилик, тўловга лаёқатлилик, адолатлилик;

Б) нафлилик, тўловга лаёқатлилик, муддатлилик; В) тўловга лаёқатлилик, кафолатланганлик;
Г) адолатлилик, кафолатланганлик, нафлилик.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish