Жиззах политехника


Муаммо, танкид ва мураккаблашиш



Download 0,65 Mb.
bet60/99
Sana26.03.2022
Hajmi0,65 Mb.
#512230
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   99
Bog'liq
makroiqtisodiyot

Муаммо, танкид ва мураккаблашиш.


Когоздаги фискал сиёсат билан амалдаги фискал сиёсат уртасида катта фарк бор. Шунинг учун фискал сиёсатни амалга оширишда тускинлик киладиган айрим муамммоларга тухталиб утмокчимиз.
Фискал сиёсатни амалга ошириш айрим вакт муаммоларини xал килишни талаб килади.

  1. Вактинчалик босиб утилган йулни аниклаш - бу асосан иктисодиётда ишлаб чикариш пасайишига кетиш олдидаги ёки инфлияция олдидаги киска вакт xисобланади. Бу вактда иктисодиётнинг келажакдаги ривожланиши тугрисида аник бир фикр айтиш кийин. Иктисодий прогнозлаштириш иктисодий ривожланиши тугрисида маълум бир йул-йурик курсатса xам, иктисодиёт турт ёки олти ойлик камайишни ёки инфлияцияни босиб утган булади.

  2. Маъмурий сусткашлик. Одатда Xукумат томонидан иктисодиётни тургунликдан олиб чикиш учун кабул килинадиган фискал сиёсат анча вакт утказиб кабул килинади. Бу вактда эса иктисодий вазият узгаради ва кабул килинган чора-тадбирлар умуман керак булмай колади.

  3. Вазифавий кечикиш. Шунингдек xукуматнинг кабул килган тадбирлари ишлаб чикишга жорий килгунча анча вакт утиб кетади.

Мамлакат фискал сиёсати сиёсий аренада ташкил топади ва бу иктисодиётни баркарорлаштириш учун фойдаланишда кийинчиликларга олиб келади.

  1. Бошка максадлар. Харажатлар ва солик тизими иктисодий баркарорликка эришишда ягона давлат сиёсати булиб xисобланмайди. Шунингдек давлат умумий истеъмол ва даромадларни кайта таксимлаш ва бошка жараёнларни товар ва хизматлар билан таъминлаш муаммоларини xал килиш каби вазифаларни xам бажариши керак.

  2. Рагбатлантирувчи чора-тадбирларга кизикиш. Бюджет камомати сиёсий жиxатдан маълум бир микдорда куллаб-кувватланса, бюджет ортикчалиги эса катта муаммо xисобланади. Сиёсий жиxатдан соликларни камайтириш ва харажатларни ошириш кенг таркалган тадбир xисобланади. Соликларни ошириш аxоли нарозилигига олиб келса, харажатларни камайтириш сиёсий жиxатдан анча хавфлидир.

  3. Сиёсий сабабларга кура бир-бири билан богланган давра. Айрим иктисодчилар xисоблашадики купгина сиёсий кучларнинг асосий максади мамлакат иктисодиётини кутариш эмас, балки xукуматга сайланиш, яъни мансаб эгаллашдан иборатдир. Шунинг учун купгина иктисодичилар сиёсий сабабларга кура бир-бири билан богланган ишчан давра тушунчасини киритишган. Яъни, уларнинг фикрича сиёсатчилар узларининг савловчиларини максимум куллаб кувватлаш максадида иш олиб боришади. Бундай вазиятда фискал сиёсат иктисодиётни издан чикаришини билса xам хийла-найранглар ишлатишга xаракат килишади. Демак, бундан келиб чиккан xолда шундай хулосага келишимиз xам мумкинки фискал сиёсат иктисодий тебранишлар сабабчиси xам булиши мумкин экан.

Урин алмашиш самараси. Урин алмашиш самараси моxияти шундан иборатки, рагбатлантирувчи (камомадли) фискал сиёсат фоиз ставкалари усиши ва инвестицион харажатлар камайишига мойиллик яратади. Масалан, иктисодиёт камайиш жараёнида ва давлат фискал сиёсат тарикасида давлат харажатлари микдорини оширади. Давлат пул бозорига камомадни молиялаштириш максадида чикади. Чунки, харажатлар фоиз ставкаси билан тескари богликликка эга. Демак, айрим инвестициялар кабул килинмайди. Агарда инвестициялар давлат харажатларининг усган кисми микдорида камайса фискал сиёсат самарасиз булган булар эди.

    1. Download 0,65 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish