Жиззах политехника институти


Ут учирувчи моддалар ва уларнинг хусусиятлари



Download 0,61 Mb.
bet41/45
Sana23.02.2022
Hajmi0,61 Mb.
#127341
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45
Bog'liq
мехнатни мухофазасиМ.М

Ут учирувчи моддалар ва уларнинг хусусиятлари


Энг кенг таркалган ут учириш моддаларига сув, сув буги, углекислота, намлагичлар, химиявий ва хаво-механик купиклар, галоид таркибли углеводородлар, кукун таркибли аралашмалар, углерод икки оксиди, бромэтил бирикмалар, инерт газлар ва бошка механик воситалар (кум, тупрок, брезент ва х.к) киради.
Ут учириш моддалари куйидагича таснифланади:
Енгинни учириш усулига кура – совутувчи ( сув ва каттик углекислота); суюлтирилувчи, яъни енгин зонасидаги кислород микдорини камайтириш (маълум микдордаги углекислота гази, юпка заррали сув, сув буги еки инерт газ аралашмаси); изоляцияловчи харакатдаги (ениш зонаси, атроф мухит билан купик еки кукун пардаси хосил килиш оркали изоляцияланади); ингибир хусусиятли (таркиби бромэтил, дибромтетрафтор этан ва бром метилдан иборат галоид таркибли углеводородлар таркиби 3,5-4 НД фреондан иборат моддалар ва б.);
Электр утказувчанлиги буйича – электр утказувчи (сув, сув буги ва купик); электр утказмайдиган (газлар ва кукунлар);
Захарлилиги буйича – захарсиз (сув, купик ва кукунлар), кам захарли (углекислота ва азот) ва захарли (3,5-бромэтил, фреон таркибли).
Сув ут учиришда алохида еки турли хил химиявий моддалар билан аралашма холатида фойдаланилади. Сувнинг ут учириш хусусияти енувчи моддани ениш хароратидан паст хароратгача совутишга асосланган. Сувнинг хажми бугланиш даврида 1700 ва ундан ошик мартагача ортади ва буг ениш зонасидан кислородни сикиб чикаради.
Углекислота (ис гази) ва углерод икки оксид гази рангсиз ва хаводан 1,5 марта огир газ. У енгин мухитида парда хосил килиб енгин зонасига кислород киришини тухтатади. Ундан сигимлардаги енгил енувчи ва енувчи суюкликлар енгинини, электр жихозлари енгинларини ва музейлар, архивлар каби сувдан ва купикдан фойдаланиш максадга мувофик булмаган бинолардаги енгинларни учиришда фойдаланилади.
Намлаш воситаларининг физик хусусияти енувчи материалларни намланиш, хулланиш хусусиятини оширишга асосланган. Уларга совун, синтетик аралашмалар, амилсульфат алкилсульфонат ва бошка аралашмалар киради. Бу аралашмалар енгин мухитида огир буг ва газ хосил килиб, ениш зонасига кислород киришини тухтатади, хароратни сусайтиради ва енгинни учиради.
Купиклар кам иссиклик утказувчанлик, етарли даражада кузгалувчанлик, иссикликни кайтариш самараси катта, тутун зичлигини камайтириш хусусиятига ва кам механик мустахкамликга эга булган ут учирувчи моддалар хисобланади. Улар тайерланиш усулига кура химиявий, хаво-механик ва юкори каррали купикларга булинади.
Химиявий купиклар алохида сакланувчи аралашмалар (ишкорли ва кислотали) ни енгин зонасига узатиш еки купик хосил килувчи кукунлар аралаштириш оркали ПГ-50, ПГ-100 купик генераторлари ердамида хосил килинади. Купик кукунлари – олтингугурт аммоний ва натрий бикорбонат аралашмаси булиб, 1 кг кукун ва 10 л сувдан 40-60 литр купик олиш имконини беради. Нефт махсулотлари енгинларини ПО-1, ПГП кукунлари, спирт ва ацетон енгинларини ГГПС кукунига 2% совун аралаштирилиб тайерланган купиклар ердамида учириш мумкин. Хаво-механик купиклар хаво-купик стволлари ердамида сув, инжектерланган хаво ва купик хосил килувчилар асосида олинади.
Сувнинг босими ва купик хосил килувчилар хусусиятига кура купиклар урта ва юкори каррали булиши мумкин. Купик карралиги деганда хосил булган купик хажмини, уни хосил килишга сарфланган барча суюклик микдорига нисбати тушунилади. 5 дан 100 карраликгача эга купиклар кам ва урта; 100 дан катта карраликга эга купиклар юкори каррали купиклар дейилади.
Инерт газлар (азот, аргон, гелий, тутун ва чикинди газлар) асосан енгиндан сакланиш максадида нефт махсулотлари сигимларини пайвандлашдан олдин тулдириб ишлов беришда ишлатилади.
Механик воситалар (брезент, войлок, кум, тупрок ва б.) енгинни бошланиш даврида, яъни учкунланиш фазасида учириш максадида фойдаланилади

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish