Дисперс системалар



Download 121,5 Kb.
bet1/4
Sana04.06.2023
Hajmi121,5 Kb.
#948731
  1   2   3   4
Bog'liq
1403347918 45020


Дисперс системалар ва уларнинг турлари

Режа:
1. Дисперс системалар ва уларнинг турлари.


2. Чин эритмалар ва уларнинг хосил булиши.
3. Моддаларнинг эрувчанлиги.
4. Эритмалар концентрацияси ва уларни ифодалаш усуллари.
5. Эритмалардаги осмос ходисаси.
6. Эритмаларнинг буг босими. Рауль конунлари.

.


Купчилик моддалар бир-бирида (газ - суюклик, суюклик-суюклик, каттик модда - газ, каттик модда - суюклик) таркалади. Таркалиш натижасида гетероген ёки гомоген системалар хосил булади.
Бир модда ичида (мухитида) иккинчи модданинг жуда кичик заррачалар холида таркалиши (дисперсланиши) дан хосил булган микрогетероген системалар дисперс системалар дейилади. Хар кандай дисперс система дисперс мухитдан ва унда таркалган модда заррачалари - дисперс фазадан иборат булади. Дисперс системалар бир-биридан дисперс мухит ва дисперс фазанинг агрегат холати, заррачаларнинг улчами (катта-кичиклиги), яъни дисперслик даражаси билан фарк килади.
Дисперслик даражасига кура: дагал дисперс системалар ( r = 100 - 10000 нм = 10 мкм) мавжуд. Бундай системалар суспензиялар (дисперс мухит - суюлик, дисперс фаза - каттик модда заррачалари) - лойка сув; уннинг сувдаги аралашмаси, эмульциялар (дисперс фаза ва дисперс мухит - суюклик) - буеклар, сут каби аралашмалар киради. Бу дисперс системалар нотургун системалар булиб вакт утиши билан бузилади. Масалан, лойка сув маълум вакт тинч турса тинийди, яъни тупрок заррачалари чукади. Бу системаларга чанг (каттик модда - дисперс фаза, хаво - дисперс мухит); тутун - дисперс фаза ва дисперс мухит газсимон моддалар; купиклар - (дисперс мухит - суюлик, дисперс фаза - газ); туман (дисперс фаза - суюлик -(сув), дисперс мухит - хаво) хам киради.
Нозик дисперс системалар ёки коллоид эритмалар. (r = 1-100 нм, ёки 0,1 - 10,0 мкм) коллоид эритмаларни бошкача "Золлар" хам дейилади. Коллоид эритмалар дагал дисперс системаларга нисбатан баркарордир. Уларга когоз клейси (K2SiO3 ёки Na2SiO3 нинг сувли аралашмаси - "суюк шиша"), AgI, Fe(OH)3 , As2S3 - золлари мисол булади. Коллоид эритмадаги заррачалар мураккаб таркибли булиб бу заррачалар "МИЦЕЛЛА" дейилади.
KI ва AgNO3 тузлари эритмалари аралашувидан хосил булган AgI - золини куйидагича тасаввур этиш мумкин.

Мицелланинг зарядига кура золларни "гидрофил золь" (мусбат коллоид) га ва "гидрофоб золь" (манфий коллоид) га булинади. Буларга мисоллар сифатида Fe2O3 нинг гидрофил золи - {[xFe2O3]*yH2O zFe3+ * Cl-} ва As2S3 нинг гидрофоб золи {[xAs2S3]*zHS-*zH+} ни курсатиш мумкин.
Купчилик юкори молекуляр бирикмаларнинг эритмаларида улар заррачаларининг улчамлари катта булганлиги учун бу моддаларнинг эритмаларини хам коллоид эритмаларга киритилади.
Умуман, коллоид эритмаларни олиниши, хоссалари, ишлатилиши урганувчи химия фанининг булими мавжуд булиб уни "коллоид химия" дейилади ва махсус урганилади.
Ута нозик дисперс системалар. Бу системаларда r заррача < 10-8 см булиб, модда ион ёки молекулалар холида дисперс мухитда таркалган булади. Бу системалардаги заррачаларни оддий куз билан куриб булмайди. Ута нозик дисперс системаларни чин (хакикий) эритмалар хам деб айтилади. Чин эритмаларни алохида урганиб чикамиз.



Download 121,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish