Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


Бош билан тупни олиб юриш


bet29/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Бош билан тупни олиб юриш. 
Бу услубни куллаганда уйинчи турли 
йуналиш ларда харакатлар килади ва кетма-кет бош куйиш ёрдамида тупни ерга 
туш ирмай олиб юради. Асосан пешона билан зарба берилади. Тупни олдинга 
томон унинг кетидан етиб бориб янабош уриш га улгирадиган даражадакуч ва 
траектория билан йуналтирилади.
52


Алдаш харакатлари 
(ф и н т л а р )
Футбол техникасининг ракиб билан бевосита яккама - якка курашда 
бажариладиган услублар гурихи алдаш харакатларини ташкил этди. Финтлар 
ракиб кашилигини енгиш ва уйинни давом эттириш учун кулай шароит яратиш 
максадида ишлатилади.
Финтлардан 
фойдаланиш 
хужимда хам. химояда хам 
куп 
тактик 
масалаларни муваффакиятли хал килиш имконини беради.
Футбол техникаси алдаш харакатларини куйидаги асосий услублари кузга 
ташланади: “коча туриб”алдаш, "зарба бериб” алдаш, “тупни тухтатиб”алдаш. 
Бу финтлар ва уларнинг турларини бажаришнинг хилма-хил усуллари бор 
финтлар таснифи 18-расмда берилган.
Оёкни туп устидан утказиб “ кочиш” . Бу финт купинча ракиб оркадан 
хужим килганда кулланилади. Туп узида булган уйинчитайёрлов харакатлари 
ён томонга (масалан, чапга) кетмокчи эканини курсатади. Гавдасини чап 
томонга буради, унг оёгини чалиштириб туп устидан утказадида, чап томонга 
ташланади. Оркадан хужим килаётган ракиб тупни курмайди. Ташланган 
уйинчи эргашиб , у хам чапга ташланади. Ана шу пайтда туп узида булган 
уйинчи тезлик билан унгга айланиб, тупни оёк юзини ташки кисми билан олга 
йуналтириладида. кейин уйиндаги вазиятга караб, харакатни давом эттирилади.
Тупни "тепиб” финт килиш. Ана шу финтни бажаришнинг баъзи 
хусусиятларини куриб чикамиз. Яккама-якка тортишувда катнашаётган ракиб 
рупарадан ёки олдиндан сал ён томондан келаётган булса, унга якинлашаётиб, 
зарба берувчи оёк оркага тортилади. Бундай холат туп нишонга тепилиши ёки 
узатиб юборилишидан далолат беради. Буни курган ракиб тупни тортиб олишга 
ёки туп учиб утиши керак булган зонани тусишга харакат килади. Бунинг учун 
у харакатни секинлаштирадиган ва тухтатиб куядиган ташланиш, шпагат, 
сирпаниш харакатларини бажариди. Бундан ташкари. Ана шундай холатларда 
яккама-якка тортишув харакатларига утиш учун бир кадар вакт керак булади. 
Уйиндаги вазият, шериклар-у ракибларнинг туриши, каршилик курсатаётган 
ракибнинг холати кандайлигига караб, асл ниятини амалга ошириш боскичини 
тегишли усулида секингина тепилиб, ракибдан олдинга, унгга, чапга ёки оркага 
кочиб кетилади.
Бордию. туп узатилган булиб, шериклардан бири тупнинг харакат йулида 
(кулайрок) вазиятда турган булса, асл ниятини амалга ошириш боскичида туп 
очик турган шерикка утказилиб юборилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish