Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet28/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тупни олиб юриш
Туп олиб юриш ёрдамида уйинчи хар хил жойга кучиб юриши мумкин. 
Бунда туп доим уйинчи назоратида булади. Туп олиб юришда югуриб (баъзан 
юриб). тупга турли хил зарба берилади. Зарба бериш кетма-кет ва турли 
маромда. оёк билан ёки бош билан ижро этилади.
Тупни олиб юриш таснифи 
16-расмда берилган. 
Туп олиб юришнинг 
баъзи усуллари мустакил ахамият га эга булмай, уйинда уз холича камдан-кам 
кулланилади. Аммо уларни туп олиб юришнинг бошка хиллари билан бирга 
кушиб олиб борилиши уринли булади. Масалан, сон ёки бош билан 
(хуккабозликдаги сингари) туп олиб юриш жихатдан ноурин. Лекин уйинда 
купинча шундай вазиятлар юзага келадики, унда тупни олдин бир неча марта 
бошда уриб , кейин сонда озрок уйнатиб. пировардида оёк билан керакли 
усулда олиб юришга утилади.
51


Оёк билан туи олиб юриш. 
Туп олиб юришнинг бу асосий услуби 
югуриш (гохо юриш) хамда тупга оёк билан турли усулларда зарба бериб 
бориш нинг бирга кушилганидир. Ю гуриш ва тупга оёк билан зарба бериш 
техникасининг Тахлил 
и алохида-алохида юкорида берилган. Ш унинг учун 
туп олиб юриш нинг энг мухим деталлари ва хусусиятларига тухталиб утамиз.
Туп олиб кетаётганда тактик вазифаларни келиб чикиб тупга хар хил куч 
билан зарба берилади. Каттарок масофани босиб утиш керак булса. тупни 
узидан 10-12 м узоклаш тириб югирилади. Бунда ракиб каршилик куреатса, 
тупни олиб куйиш мумкин. Ш униниг учун тупни узлуксиз назорат килиб 
бориш ва 1-2 м дан ортик узоклаш тириб юбормаслик керак. Ш унинг билан 
бирга тупга тез-тез зарба беравериш хам туп олиб юриш тезлигини камайтириб 
юборишини унутмаслик керак.
Курилган иккала холда хам зарба бериш учун махсус силкинч харакатлар 
килиш нинг зарурати йук. Оркада оёкда депсиниш зарба бериш учун таёрлов 
фазаси булади. Таянч оёк тупнинг ёнгинасига куиилади. Силкинч оёк туп томон 
харакат килиб зарба беради.
Туп олиб юриш нинг уйиндан энг куп кулланиладиган бир нечта тури бор. 
Улар бир-бириданзарба бериш усули билангина фарк килади. (17-расм).
О ёк юзини урта кисми билан ва оёк учи билан туп олиб кетилаётганда 
асосан тугри чикди харакат килинади. Оёк юзининг ички кисми билан олиб 
юришёй 
буйлаб 
харакатланиш 
имконини 
беради. 
Оёк кафтини 
ички 
томонибилантуп олиб юриш харакат йуналишини кескин узгартиришга имкон 
беради. Оск юзининг ташки кисми билан туп олиш юришни универсал усулдеб 
хисобласа булади. Бу усул тугричизик харакаткилиш, ёй буйлаб харакатланиш 
ва йуналишни узгартириш имконини беради.
Сакраб бораётган тупни олиб ю риш да оёк юзини урта кисми билан ёки 
сон билан зарба бериб борилади. Бу иккала усулда тупни ерга туширмай 
олибюриш муукин.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish