Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet20/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Харакатланиш техникаси
Харакатланиш 
техникаси 
куйидагиларни 
уз ичига олади: 
югуриш. 
сакраш. тухташ. бурилиш. (2-рас.м).
Уйин вактида харакатланиш техникаси услубларидан хилма-хил тарзда 
Кушиб фойдалапилади.. Ю гуриш нииг хилм а - хил услубларини сакраш, 
тухташ . 
бурилиш
билап 
б и рга 
кушиб 
олиб 
бориш 
футболчи 
харакатлаииш ига хос хуеуеият хисобланади.
Харакатланиш
техмикасинипг 
услублари 
майдон 
уйинчилари 
ва 
л а р в о за б о н н и н г тупни 
бош кариш
санъати 
билан чам барчас боглик. 
Х аракатланиш техникаси услубларини керагича хамда комплекс тарзда 
кулланиш кун тактик вазифаларпи (туп олиш учун очилиш ва ракибини 
чалгитиш , позиция танлаш, уйинчини тусиб олиш ва \ . к) самарали хал 
килиш имконини беради.
Ю гуриш 
футболдаги 
асосий 
харакатланиш
воситасидир. 
Тупни 
бош караётгаи футболчилар югуриш ёрдамида м айдонда ту рлича ж ойлаш иб 
оладилар. Бундан таш кари ю гуриш
гаркибий 
кием сиф атида 
гуппи 
бош кариш техн и каси га хам киради.
Ф утболда ю гуриш нииг купила; и у слублари кулланилади: оддий югуриш. 
тисарилиб югуриш. чалиш тирма кадам таш лаб ю гуриш . ж уф тлам а кадам 
] a u L'ia o ю г у р ш и .
Оддий ю г\риш дан асосан тугрига бораётгап уйинчилар буш ж ойга 
чикиш . ракибни кувиш ва хоказоларда ф ойдаланади. Х аракат ти зи м и хам 
т у з и л н ш и
хам енгил атлетика ю гуриш идан фарк килмагани 
учун 
уни 
оддий югуриш дейилади. 
Кадам узунлиги. 
частотаси 
ва 
ритмидагина 
фарки бор. холос.
Ю гуриш кадамипипг узунлиги спринтерларда 2— 2.2 м га тенг булса. 
катта ёшли ф утболчиларда уртача 1,3— 1,5 м га тенг. Кадамлар частотаси 
спринтерларда секундига 4— 4,5 кадамга тенг. Ф утболчиларда частота сал 
ортикрок, секундига 5,1— 5-5 кадам булади. Бу эса, хав о д а учиш ф азаси 
к и ск арок булгани сабабли тез тухташ га ёки тез бурилиб ош иш га ёрдам 
беради.
Т и с а р и л и б ю гуриш дан асосан тупни олиб куй и ш д а ва тусиб 
олиш да катнаш аётган хим оядаги уйинчилар ф ойдаланадилар. Ю гуриш нииг 
бу тури хам циклик (куш алок кадам ли) булади. К иска-ки ска, лекин тез-тез 
кадам
таш лаш . 
хав о д а учиш
фазасининг карийб йуклиги унга хос 
хусусиятдир. Бунинг сабаби силтаниш оёги оркага узатилганда соннинг 
ёзилиши чекланган эканидадир.
У йин ш ароити купинча максимал тезликда тисарилиб ю гурнш ни талаб 
килиб колади. Бунда тезлик кадам частотасини ошириш хисобига ортадиган 
булиб, бу куп рок оёкнинг оркага фаол харакат килиш ига боглик.
Т исарилиб ю гураётганда уйинчи баъзан мувозанатни йукотиб йикилиб 
туш ади. Таянч оёк вертикал турган пайтда гавданинг огирлик маркази уки 
таянч ю засининг тепасида туриш и уйинчи-нинг холати тургун булиши 
ш артларидан биридир.
36


37
ая
ня
о
ё
к
д
а


Ч а л и ш т и р м а
к а д а м
т а ш л а б
ю г у р и ш д а н
х а р а кат 
йуналишини узгартириш учун. турган жойдан унгга ёки чапга силтаниб 
югуриш
пайтида. 
бурилиб 
олгаидан 
кейин 
фойдаланилади. 
У 
харакатланиш нинг узага хос воситаси булиб. асосан ботика югуриш турлари 
билап бирга кушиб кулланилади.
Ч ал и ш ти рм а кадам таш лаб ю гуриш ёи том онга баж ариладиган югуриш 
кадамлари 
билан 
характерланади. 
Кадам 
ташлаш 
циклининг 
бирида 
силтанувчи оёкни таянч оёкнинг олдига чалиш тириб утказилади. Ю гуриш 
гтайтда хавода учиш фазаси ж уда киска.
Ж у ф т л а м а к а д а м i аш лаб ю г у р и ш д а н т ак тик ж ихатдан керакли 
холатга утиш да (масалан. уйинчи олди ни тусиб олиш да) ф ой д алан и лади . У 
д астл аб х арак атл ан иш ф азаси си ф ати д а ф ойдаланилади. кейинрок уйиндаги 
вазиятга караб. харакатланиш техникасининг турли услублари сиф атида 
ижро этилади.
Ж уф талам а кадам таш лаб югуриш оёкларни сал букиб баж арилади. 
Б иринчи кадам ни харакат йун али ш и га я кин оёклан бош лаб. ён том о н га 
гаш лап ади . 
И ккинчи 
кадам да 
оёк лар 
ж у ф тл ан а д и . 
Д еп си н и ш
ва 
си л т ан и ш х а р а к а т л а р и д а зу р о ер и ш ю к о р и т о м о н г а э м а с . б а л ки ён 
т о м о н г а й у н а л т и р и л а д и .

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish