Ақли расолик деб – шахс жиноят содир этиш вақтида ўз қилмишининг ижтимоий хавфли хусусиятини англаганлик ва ўз ҳаракатларини бошқара олганлигига айтилади.
Жиноят содир этиш вақтида ўз қилмишининг ижтимоий хавфли хусусиятини англаган ва ўз ҳаракатларини бошқара олган шахсгина ақли расо шахс деб топилади. Агар ижтимоий хавфли қилмишни содир қилиш вақтида
ўз ҳаракатларини аҳамиятини англай олмаган ёки ўз ҳаракатларни бошқара олмаган шахс жиноий жавобгарликка тортилмайди.
Бундай шахслар ақли норасо шахс деб топилади.
Шахсни ақли норасо деб топиш учун қуйидаги мезонлар бўлиши талаб қилинади:
Юридик мезон;
Тиббий мезон.
Юридик мезон ҳам ўз навбатида:
тафаккурий (шахс содир қилган ижтимоий хавфли қилмишининг хавфлилик хусусиятини англамаслик);
иродавий (ўз ҳаракатларини бошқара олмаслик) каби белгиларидан ташкил топади.
Мана шу икки белгидан бирининг мавжуд бўлиши юридик мезон мавжудлигини кўрсатади. Яъни шахс ижтимоий хавфли қилмишни содир қилиш вақтида ўз ҳаркатларини англай олмаган ва ўз ҳаракатларни бошқара олмаган бўлса уни жиноий жавобгарликка тортиб бўлмайди.
Ақли норасоликнинг юридик мезони деганда - шахс ўзи содир қилаётган қилмишининг ижтимоий хавфлилик хусусиятини англамаслиги ёки бошқара олмаслиги. Шахс ўзи содир қилаётган қилмишининг ижтимоий хавфлилик хусусиятини англамаслиги ёки бошқара олмаслигининг сабаби эса, тиббий мезонда кўринади.
Тиббий мезон - шахс руҳий ҳолати бузилганлигининг белгиларини ифодалайди. Улар қуйидаги кўринишларда бўлади:
Ақли норасо ҳолатда, содир қилинган қилмишлар учун суд томонидан тиббий йўсиндаги мажбурлов чоралари қўлланилиши мумкин.
Тиббий йўсиндаги мажбурлов чоралари жазо чораси деб эътироф этилмайди.
Жиноят қонуни мастлик ҳолатида содир қилинган қилмиш учун жиноий жавобгарликдан озод қилмайди ва шахсни ақли норасо ҳолатда деб топмайди. Мастлик ҳолатида жиноят содир этиш, жазони оғирлаштирувчи ҳолат сифатида қабул қилинади.
Мастлик - инсон онггига таъсир қиладиган маълум бир воситаларни қабул қилиш орқали вужуга келадиган ҳолат. Ушбу воситаларга: