Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


XX асрнинг 50-70 йилларида ўтказилган иқтисодий ислоҳотлар, уларнинг самарасизлиги. У



Download 1,05 Mb.
bet78/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

166.XX асрнинг 50-70 йилларида ўтказилган иқтисодий ислоҳотлар, уларнинг самарасизлиги. Узб-н тупрогида курилган ва маълум даражада ахамиятлирок булган саноат корхоналарининг 30 фоизи Иттифок тасарруфида, 60 фоизи иттифок-республика тасарруфида булиб, батамом Марказга буйсунар эди. Факат 10 фоизгина саноат корхонаси бевосита Узб-га буйсунган ва респ-ка иктисодиетида хал килувчи урин тутмаган. 1946-1985 ййилларда Узб-да электроэнергия саноати ривожлантирилди. Енгил ва ози-овкат саноатининг бир катор корхоналарип курилиб ишга туширилди. Узб-да шуролар хукуматининг рангли ва кора металлургия, кумир ишлаб чикариш, газ ва нефть махсулотларини казиб чикариш, транспорт ва алока тармокларини ривожлантириш, капитал курилиши хамда шахарсозлик каби сохаларга эътибор берганлиги тугрисида керагидан ортикча езилган. Хуллас, советлар даврида Узб-н огир вазиятга тушиб колди. Респ-дан четга чикарилаетган махсулотнинг 2\3 кисми хом аше хиссасига тугри келди. Узб-га четдан келтирилаетган нарсаларнинг 60 фоизини эса машщиналар, асбоб-ускуналар, енгил саноат ва озик-овкат саноати махсулотлари ташкил этди. Миллий нафсониятга каттик тегадиган жумбок кузга еркин ташланиб колди. Респ-ка узи тер тукиб етиштирадиган ва Марказга етказиб берадиган жуда кимматли хом аше махсулотлари - пахта, нитрон, капролактам ва бошкаларни узида тайер махсулот тарзида ишлаб чикариш имконияти булмаганлигидан, уни тайер махсулот товарлари шаклида бир неча барробар киммат нархларда Марказдан сотиб олишга мажбуо булди. Натижада хает учун гоят зарур ва кимматли хом ашеларни ишлаб чикараетган Узб-н бу махсулотларни етиштиришда фойда эмас, зарар курди.
167.Пахта якка ҳокимлигининг оқибатлари экологик ҳолатнинг бузилиши. Пахтачиликнинг моддий-техник базаси механизация барча кишлок хужалиги сохалари, жумладан пахтачиликни ривожлантиришнинг энг мухим омилидир. Урушдан кейинги дастлабки йилларда кишлок хужалиги ишлаб чикаришда хар хил турдаги техника жуда хам етишмас эди. Пахта кулда терилар, тракторлар билан ер хайдалиб угитлар солинар, хосил пахта пунктларигача от араваларда хам олиб борилар эди. Буларнинг хаммаси талайгина вакт сарфлаб, жуда куп одамларни ишлатишни талаб килар эди. Шу сабабдан пахтачиликни ривожлантиришда унинг моддий-техник базасини мустахкамлаш асосий масала булиб колди. Буни хамма тушунар ва шу масалаларни хал килиш учун республика барча чораларни курар эди. Бирок хаёт бир жойда тухтаб колмади. Узбекистоннинг кишлок хужалиги, асосан пахтачилиги хам ривожланиб борди. 1951 йили бу угитлар 0,9 млн. тоннани ташкил этган булса, 1980 йили уларнинг микдори 5 млн тоннадан ошиб кетди. Пахта далаларига авиация ёрдамида кимёвий ишлов бериш хам бунга каттагина йул очди. 7- йилларда одамлар захарли химикатлардан ёппасига захарлана бошлади. Бу хол республика хукуматини муайян чоралар куришга, хусусан, авиациядан фойдаланишнинг бир кадар кискартириш ва даларни ердан туриб ишланишни кенгайтиришга мажбур этди. Узбекистонда пахтачиликни ривожлантиришни бир кадар булсада, рагбатлантириш учун пахта хом ашёсининг харид нархлари оширилди. Узбекистон халклари "ок олтин" пахта хисобига камбагаллик чизигидан пастда колиб яшаб келдилар. Бунга халкхужалигини бошкаришнинг маъмурий-буйрукбозлик тизими ва республиканинг уз манфаатлари, халкининг манфаатлари билан хисоблашмайдиган мустамлакачилик сийсати айбдор эди.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish