Металлургия саноат чиқиндилари асосида материаллар Металлургия шлаклари



Download 39,64 Kb.
bet1/5
Sana13.06.2022
Hajmi39,64 Kb.
#660892
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Mustaqil ish. Gaziyev. U. A


  1. Металлургия саноат чиқиндилари асосида материаллар



Металлургия шлаклари. Металлургия жараён чиқиндисининг асосий миқдори шлак кўринишида хосил бўлади.
Шлаклар - бу дастлабки материаллар компонентларининг юқори даражадаги ўзаро таъсири махсулотидир (ёқилғи, руда, ориган ва газли мухит). Уларнинг кимёвий таркиби ва тузилиши таркибиинг бўш (ғовакли) турига, эртиладиган металл турига, металлургия жараёни хусусиятларига, совутиш шароитига боғлиқ равишда ўзгаради.
Металлургия шлаклари қора ва рангли металлургия шлакларига бўлинади.
Жараён характерига ва печ турига қараб қора металлургия шлаки қуйидаги турларга бўлинади: домна, пўлат эритиш, (мартен, конвертер, бессемер ва томас, электроеритиш); ферросплав ишлаб чиқариш; вагранка шлаклари. Уларнинг ичида кўп шлак чиқарадиган домна печидир, унда шлак 1т чўянга 0,6...0,7 т ни ташкил этади. 1т пўлат эритилганда чиқадиган шлак сезиларли камрок; мартен усулида - 0,2...0,3т; бессемер ва томасда -0,1...02 Электропечда пўлат эритилганда — 0,1—0,4 т, фсрросплав ишлаб чикарншда ва вагравка шлаклари нисбатан кўп эмас. Рангли металлургияда шлакнинг чикиши олинадиган дастлабки шихта металлнинг таркибига боглик. Таркибида 10...15% миси бўлган мис консентратлар яллиг кайтарувчи печларда эритилганда чикадиган шлаклар 10...20р 1 т металлга нисбатан. шахта печларида эритилганда мис рудаси таркибида 1...2% мис бўлса 50...100 т, шахта эритишда нордонлаштирилган никел рудадан - 100...200 т ни ташкил этади. Домна шлакининг кимёвий таркиби асосий тўртта оксидларда кўрсатилган: CaO(29...30%). MgO(0...18%), Al3,O(5...23%) va SiO2(30...40%).. Уларда кўп бўлмаган миқдорда темир оксидлари сақланади (0,2...0,6%) ва марганес (0,3..1%), шунингдек олтингугурт (0,5...3,1%). Пўлат эритилгандаги шлаклар таркибида темир оксид (20% гача) ва марганес (10% гача) борлиги билан характерланади. Рангли мегаллар шлаки учун кам миқлорда CaO+MgO(7...13%) va yuqori miqdorda FeO(21...61%) лиги билан характерлидир. Асосий компонентлардан ташқари рангли металлургия шилакида кам миқдорда аниқланмаган металлар - мис, синк, қўргошин, никелъ ва бошқалар бўлиши мумкин.


Download 39,64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish