Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


Искандар империясининг парчаланиши. Салавкийлар сулоласи



Download 1,05 Mb.
bet16/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

37.Искандар империясининг парчаланиши. Салавкийлар сулоласи. Юнон тарихчиси Арриан берган маълумотларига караганда, Салавк 1 бактрияликлар, сугдийлар, парфияликлар билан куп урушлар олиб борган ва сунг бу ерларни эгаллаган. Урта осиёнинг жанубий вилоятларини у мил.авв. 306 йилда босиб олган эди. Салавк 1 ва унинг ўғли Урта Осиёга катта эътибор берган. Бу даврда кишлок хужалиги, хунармандчилик, савдо-сотик анча ривожланган. Бу худудларда 75 шахар курилган. Антиох 1 даврида Бактрия хаётида дастлабки тангалар - олтин, кумуш, мис дирхам зарб килинган. Салавкийлар даволати худудларига кучманчи кабилалар тез-тез хужум килиб турар эди. Салавкийларга карши махаллий халк кузголонлар кутаради. Айникса, бу кузголонлар мил.авв.280 йилда Салавк 1 вафотидан сунг кучаяди. Мутлак хокимиятни уз кулига олган унинг угли Антиох-1 махаллий зодагонларга таяниб, Урта Осиёдаги кузголонларни бостирган. Антиох 1 хукмронлиги даври (мил.авв.293-261 йй.)да Гарбга килган харбийюришлари билан шухрат козонди. Натижада шаркий вилоятлар маълум даражада унинг эътиборидан четда колди. Бу жараёндан фойдаланган шаркий вилоятлар мустакилликка интилиб, салавкийларга карши чикишлар ууштирганлар. Окибат натижада Салавкийлар давлати парчаланиб кетган. Мил.аав.Ш асрнинг урталарига келиб дастлаб Парфия, сунгра Юнон-Бактрия бу давлат таркибидан ажралиб чикиб, мустакилликка эришди.
38.Бақтрия давлатининг юнонлар бошқаруви давридаги ижтимоий сиёсий ва маданий ҳаёти. Юнон-Бақтрия давлати 120 йил яшади. Шу давр мобайнида унинг иқтисодий ва маданий юксалди. Ҳунармандчилик ва савдо сотиқ ривожланди. Кўплаб шаҳарлар қурилди. Бақтрия, Суғдиёна, Марғиёна ҳунармандлари яшаган буюмлар кўпгина қўшни шаҳарлар ва давлатларга ҳам ёйилди. Юнон-Бақтрия давлатида тангалар хукмдор таъсири билан зарб этилган. Дажла дарёси бўйи-Салавкиядан Бақтрияга қувғин йўлининг қуриб битказилиши билан халқаро савдо ва маданий алоқалар жонланди. Бақтрия орқали Хитойдан Ҳиндистонга борадиган карвон йўли ўтган ва Буюк ипак йўли тармоқларига бўлинди. Юнон маданияти анъаналари ёйилган бўлишига қарамай, Ўрта Осиё халқлари ўзларининг қадимий маданиятлари анъаналарига содиқ қолдилар. Улар эллин маданиятининг энг авзал томонларини қабул қилиб янги асосларда ривожлантирдилар. Юнон-Бақтрия подшолиги даврида деярли барча тарихий-маданий вилоятларда иқтисод ва маданияти юксалди.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish